Врховни касациони суд је о сукобу надлежности одлучио на основу овлашћења из члана 22. став 2. Закона о парничном поступку и закључио да је за поступање у овој ванпарници стварно надлежан Виши суд у Новом Саду.

Према члану 369. став 3. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/14), који је ступио на снагу 23.02.2005. године, прописана је забрана вишеструког укидања првостепених одлука у случају да су првостепене пресуде већ једанпут биле укинуте по одредбама тог закона. У члану 36. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 111/09), који је ступио на снагу 22.12.2009. године додат је нови став 3. у члану 373. ЗПП, којим је прописано да у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута другостепени суд не може укинути пресуду и упутити предмет првостепеном суду на суђење.

Према члану 387. став 3. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку прописано је да се у ванпарничном поступку сходно примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Након што су од стране органа управе првостепеном суду (Општинском суду у Новом Саду) достављени списи, ради одлучивања о предлогу предлагача ради враћања земље, тај суд се решењем Р 516/97 од 18.06.1997. године огласио стварно ненадлежним и предмет уступио органу управе које је решење постало правноснажно 08.07.1997. године. Након поновног достављања списа 29.12.2011. године одређен је прекид поступка до окончања стечајног поступка пред Привредним судом у предмету Р1 30/10, које решење је по жалби преиначено и одређен наставак поступка решењем Гж 429/12 од 15.03.2012. године. У предмету Р1 276/12 је донето решење 14.11.2012. године којим се поступак обуставља, а исти се има наставити по правилима парничног поступка пред овим судом које је укинуто по жалби решењем Вишег суда Р1 464/13 од 14.02.2013. године. У наставку поступка 27.05.2015. године, у предмету Р1 36/14 усвојен је прецизирани предлог предлагача, које решење је по жалби укинуто решењем Гж 2686/15 од 17.11.2015. године. У наставку поступка је решењем Р1 189/15 од 01.02.2017. године одбијен прецизирани предлог предлагача, које је другостепеним решењем Гж 2562/17 од 19.07.2019. године укинуто и предмет враћен на поновни поступак.

Имајући у виду да члан 387. став 3. ЗПП, не прописује изричиту забрану двоструког укидања решења у парничном и ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је у својим одлукама исказао став да члан 402. ЗПП не искључује примену члана 387. став 3. ЗПП. Ово из разлога што је чланом 10. ЗПП прокламовано начело суђења у разумном року и да је ефикасност парничног поступка промовисана у више одредаба ЗПП. Тај циљ се постиже забраном двоструког укидања првостепене одлуке, без обзира да ли се ради о пресуди или решењу, јер се поступак окончава тек правноснажношћу судске одлуке којом је одлучено о свим захтевима странака (главна и споредна потраживања), а то би требало да буде најкасније другим одлучивањем од стране другостепеног суда о жалби на пресуду или на решење.

Стога је за одлучивање о захтевима странака, када је у жалбеном поступку решење већ једанпут било укинуто, стварно надлежан Виши суд у Новом Саду, а не Основни суд у Новом Саду.

На основу члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић