Другостепени суд сматра да је за пресуђење надлежан Виши суд у Београду зато што је тужена на свом интернет профилу – фејсбуку на доступан и незаштићен начин написала и објавила инкриминисане речи те се у конкретном случају ради о спору за накнаду штете ''у вези са објављивањем информације''.

Становиште Вишег суда у Београду који је изазвао сукоб надлежности је основано.

По члану 23. став 1. тачка 7. важећег Закона о уређењу судова, виши суд у првом степену између осталог суди у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информација и накнаде штете у вези са објављивањем информације.

Текст увредљивог и клеветничког садржаја објављен на друштвеној мрежи не представља информацију јер друштвена мрежа није медиј.

Наиме, јавно информисање остварује се путем медија према члану 1. Закона о јавном информисању и медијима (''Службени гласник РС'' 83/2014, 58/2015 и 12/2016). Из члана 2. произилази да је информација изношење, примање и размена информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређења вредности демократског друштва, спречавање сукоба и очување мира, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања и омогућавања слободе развоја личности.

Текст тужене не представља информацију у смислу изложеног.

Но и под условом да представља информацију нису се стекли услови за примену правила о искључивој месној надлежности јер платформе попут интернет форума, друштвене мреже и друге платформе које омогућавају слободну размену информација идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у регистру медија у складу са Законом о информисању, нису медији (члан 30. став 2. Закона).

Дакле, из изложеног произилази да су медији удружења и постоје да би комуницирале са широм јавношћу. То су друштвене институције које функционишу по одређеним правилима – упошљавају особље, имају организацију и средства и утврђени поступак у прикупљању информација, ради стварања грађе. Они су учесници у политичком, економском, социолошком и културном животу и утичу на формирање јавног мњења. Супротно, facebook је, како то произилази из закона, друштвена мрежа која повезује људе. С обзиром да се не сматра медијем, то се заштита у вези нанетих увреда и клевета (права личности) остварује по општим правилима имовинског права (ЗОО), а не посебном закону (Закон о јавном информисању и медијима). Цитирани закон као lex specialis у односу на општа правила имовинског права имао је за циљ превасходно заштиту новинара (искључење презумпције кривице новинара и правила о новинарској пажњи у циљу побољшања њиховог положаја).

Прописивање стварне надлежности једног суда (Виши суд у Београду за целу територију Србије), установљено је у циљу уједначавања судске праксе у медијском праву.

С обзиром да тзв.''интернет профил'' не представља медиј, то се учињена увреда у конкретном случају може уподобити свакодневној међусобној, нежељеној комуникацији између људи (изједначава се са вређањем присутне особе односно изношењем или проношењем чега неистинитог у циљу омаловажавања).

Из напред изнетих разлога, за пресуђење ове парнице стварно је надлежан основни суд по правилима о општој месној надлежности.

На основу члана 22. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић