Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 65/2020
27.02.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Гордане Комненић и Јасминке Станојевић, чланова већа, у парници тужиоца „АА“ …, чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из …, против тужене ББ из …, чији је пуномоћник Топлица Младеновић, адвокат из …, ради дуга, решавајући сукоб стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Вишег суда у Зајечару, у седници већа одржаној дана 27.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари, стварно је надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом због изостанка Првог основног суда у Београду П 1467/17 од 14.09.2017. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је тужена обавезана да му исплати износ од 80.108,09 динара, са законском затезном каматом почев од 02.02.2010. године и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 37.650,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до исплате.

Решењем Вишег суда у Зајечару Гж 718/19 од 05.09.2019. године, укинута је пресуда због изостанка Првог основног суда у Београду П 1467/17 од 14.09.2017. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Први основни суд у Београду није прихватио надлежност јер је првостепена пресуда због изостанка Првог основног суда у Београду под бројем П 77456/10 од 11.11.2010. године, већ једном била укинута решењем Вишег суда у Смедереву Гж 758/13 од 11.09.2013. године и предмет враћен истом суду на поновно суђење, па је предмет доставио Врховном касационом суду, ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући сукоб надлежности, у смислу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 ... 87/18) и члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.116/08 ... 113/17), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Одредбом члана 383. став 4. Закона о парничном поступку, прописано је да ће другостепени суд да закаже расправу и одлучи о жалби и захтевима странака када је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању или су у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се побија пресуда на основу признања, пресуда због одрицања, пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, као и пресуда донета без одржавања главне ствари, односно ако се ради о пресуди у спору мале вредности.