Р1 702/2020 3.20.1; сукоб надлежности - грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 702/2020
21.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА, пр. Агенција за вештачења и консалтинг из ..., чији је пуномоћник Бобан Митић адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства правде, Високог савета судства, Основног суда у Крагујевцу, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, ради исплате, одлучујући о сукобу надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној 21.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом спору СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем П 16846/20 од 18.06.2020. године Први основни суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и, по правноснажности решења списе предмета је доставио Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, у смислу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС, 55/14, 87/18 и 18/20, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/2008 ... 65/18), прописано је да основни суд у првом степену суди у грађанско- правним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Према члану 25. став 1. тачка 1. истог закона, привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице, ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

По наведеној законској одредби (члан 25. став 1. тачка 1.), привредни судови су стварно надлежни у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација, односно између привредних субјеката, без обзира на правну природу спора, што значи да када се ради о привредним субјектима за стварну надлежност привредног суда довољно је да је испуњен субјективни критеријум. Тек уколико се ради о спору између привредних субјеката и других правних лица за стварну надлежност привредног суда неопходно је да је испуњен и објективни критеријум, односно да се ради о спору између ових лица насталом у обављању привредне делатности. У споровима у којима су обе странке друга правна лица, за суђење је стварно надлежан суд опште надлежности, без обзира на правну природу спора.

У конкретном случају, предмет спора је исплата накнаде за обављено допунско вештачење које је тужилац као судски вештак економско-финансијске струке обавио пред Основним судом у Крагујевцу. Дакле, не ради о спору између привредних друштава, предузећа, задруга и њихових асоцијација, као ни о спору који је настао између привредних субјеката и других правних лица који настану у обављању делатности привредних субјеката. Ово из разлога што Република Србија није привредни субјекат, а не ради се ни о спору између привредног друштва и правног лица у вези вршења привредне делатности привредног друштва.

Како се странке у овом поступку не могу сматрати лицима предвиђеним чланом 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, нису испуњени услови за заснивање надлежности привредног суда, па је за поступање у овом предмету стварно надлежан Први основни суд у Београду.

На основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић