.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 723/2020
28.01.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца „Београдске електране“ ЈКП из Београда, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Грујичић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу месне надлежности између Трећег основног суда у Београду и Основног суда у Чачку, на седници одржаној 28.01.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Чачку.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Чачку, на рочишту за главну расправу, према записнику П 1184/19 од 01.10.2019. године, после уручења поднеска туженог од 30.09.2019. године, тужиоцу, у којем се сагласио са приговором месне ненадлежности тужиоца и тужилац остао при истакнутом приговору месне ненадлежности Основног суда у Чачку и тужени код своје сагласности, сматрајући да је за поступање у овом предмету месно надлежан Трећи основни суд у Београду, имајући у виду постојање споразума о месној надлежности и да више не станује у Чачку, донео је решење, којим се огласио месно ненадлежним за поступање у овом предмету и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Трећем основном суду у Београду, као месно надлежном суду за даље поступање. На истом записнику пуномоћници странака су се одрекли права жалбе, тако да је решење постало правноснажно даном доношења 01.10.2019. године.
Трећи основни суд у Београду, није прихватио месну надлежност, већ је уз допис П 16377/19 од 11.10.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу месне надлежности. У образложењу је указао, да, према одредбама Закона о парничном поступку приговор месне ненадлежности суда је приговор који има право да истакне искључиво тужени, а не тужилац, који је предузимањем прве радње пред Основним судом у Чачку извршио избор месно надлежног суда. У конкретној ситуацији тужени је имао могућност да истакне приговор месне ненадлежности у складу са Уговором о продаји топлотне енергије, што није учинио. Затим, да је чланом 15. Уговора о продаји топлотне енергије, у случају спора уговорена надлежност суда у Београду. Међутим, према оцени тог суда, споразум о месној надлежности у конкретној ситуацију не може производити било какво правно дејство, из разлога што је у време закључења предметног уговора надлежност основних судова у Београду била подељена између три основна суда (Првог, Другог и Трећег) и такав споразум је непотпун, при чему закон не дозвољава његово накнадно „прецизирање“ у тренутку предузимања прве процесне радње. Даље, како се суд у парничном поступку, осим кад се ради о искључивој месној надлежности, може огласити месно ненадлежним само по приговору туженог, а не и по приговору тужиоца, с обзиром на то да тужилац нема процесну могућност да истакне овај приговор и споразум о месној надлежности не производи правно дејство, да је мишљења да је за поступање месно надлежан Основни суд у Чачку, према одредбама о општој месној надлежности.
Врховни касациони суд је одлучујући о насталом сукобу месне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 – УС, 74/13 - УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Основни суд у Чачку.
Јавни извршитељ Драгана Чвркић из ... је решењем о извршењу И.ИВК ../2018 од 19.02.2018. године, између осталог обавезала туженог као извршног дужника да исплати тужиоцу као извршном повериоцу одређене новчане износе, са законском затезном каматом, као и трошкове извршења и износ накнаде за рад извршитеља (све ближе описано у ставу првом изреке решења). Из образложења наведеног решења јавног извршитеља произлази да тужилац као извршни поверилац дана 17.01.2018. године поднео јавном изршитељу предлог за извршење против извршног дужника ради принудне наплате потраживања на основу извршених комуналних услуга, уз који је приложио веродостојну исправу подобну за извршење. Против наведеног решења извршни дужник је 02.03.2018. године изјавио приговор.
Основни суд у Чачку, решењем ИПВ (ИВК) 74/18 од 11.04.2018. године, усвојио је приговор извршног дужника, ставио ван снаге решење о извршењу јавног извршитеља Драгане Чвркић из ... И.Ивк ../2018 од 19.02.2018. године, у делу којим је одређено извршење и укинуо све спроведене радње и одлучио је и да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога. Тужени као извршни дужник је 22.04.2019. године поднео предлог за доношење решења о извршењу о трошковима поступка, с обзиром на то да је јавни извршитељ Драгана Чвркић решењем И.Ивк ../2018 од 03.04.2019. године обуставила извршење одређено решењем о извршењу на основу веродостојне исправе тог јавног извршитеља И.Ивк ../2018 од 19.02.2018. године и укинула све спроведене извршне радње, ради наплате трошкова у износу од 12.000,00 динара.
У поднеску од 31.07.2019. године, тужилац је истакао приговор месне ненадлежности Основног суда у Чачку, с обзиром на то да су тужилац и тужени постигли споразум о надлежности суда у Београду. Уговором о продаји топлотне енергије, закљученим између тужиоца као продавца и туженог као тарифног купца топлотне енергије од 23.09.2016. године, је предвиђено да у случају спора продавац и тарифни купац уговарају надлежност суда у Београду (члан 15. истог). Тужени се у поднеску од 27.09.2019. године сагласио са тужиочевим приговором месне ненадлежности, сматрајући да је исти основан, посебно из разлога што више не станује у Чачку.
Одредбом члана 462. став 1. ЗПП је прописано, да, суд може по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним најкасније до издавања платног налога. Одредбом став 2. овог члана, да, тужени може да истакне приговор месне ненадлежности само у приговору против платног налога.
Одредбом члана 463. став 1. ЗПП је прописано да, ако се суд после издавања платног налога огласи стварно ненадлежним, укинуће платни налог и по правноснажности решења о ненадлежности уступиће предмет надлежном суду. Одредбом става 2. овог члана да, ако суд после издавања платног налога утврди да је месно ненадлежан, неће укинути платни налог, него ће по правноснажности решења којим се огласио ненадлежним да уступи предмет надлежном суду.
У конкретној ситуацији после доношења одлуке Основног суда у Чачку да се поступак има наставити као поводом приговора против платног налога, тужилац је истакао приговор месне ненадлежности са којим се сагласио тужени. Међутим, споразум о месној надлежности из Уговора о продаји топлотне енергије, није одређен у погледу ког суда, с обзиром на то да је одредбом члана 3. став 1. тачка 4, 5. и 6. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ број 101/13), за територију градских општина у Београду, основана три суда (Први, Други и Трећи основни суд у Београду). Дакле, постоји споразум само о месној надлежности суда у Београду, али не и ког суда, због чега такав споразум не производи правно дејство.
Како се тужилац подношењем предлога за извршење јавном извршитељу са подручја Чачка определио за територију за коју је месно надлежан Основни суд у Чачку, имајући у виду да споразум о месној надлежности није одређен и као такав не производи правно дејство, без обзира на сагласност парничних странака са рочишта од 01.10.2019. године, да се списи предмета уступе Трећем основном суду у Београду, то је Основни суд у Чачку месно надлежан за даље поступање у овом предмету.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
