Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и дописом П 11188/2021 од 10.12.2021. године предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.

Одлучујући о сукобу стварне надлежности у смислу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, ...18/20), у вези члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр. 116/08...87/18), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Рашкој.

Основни суд у Рашкој је након решења о прекиду поступка, по предлогу тужилаца донео решење од 18.12.2015.године о наставку поступка, те се решењем од истог датума огласио стварно ненадлежним за поступање у овом предмету и предмет уступио Привредном суду у Београду.

Одредбом члана 222. став 1. тачка 5. ЗПП је прописано да, суд утврђује прекид поступка кад наступе правне последице отварања поступка стечаја. Одредбом члана 224. став 2. ЗПП, да, за време трајања прекида поступка суд не може да предузима никакве радње у поступку. Ако је прекид наступио после закључења главне расправе, суд може на основу те расправе да донесе одлуку. Одредбом члана 225. став 1. ЗПП, да, поступак који је прекинут из разлога наведених у члану 222. тачка 1. до 5. овог закона, наставиће се кад наследник или старалац заоставштине, нови законски заступник, стечајни управник или правни следбеници правног лица преузму поступак или кад их суд на предлог противне стране позове да то учине.

Одредбом члана 88. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр.104/09...95/18), је прописано да се, у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Одредбама члана 90. Закона о стечају је прописано, под којим условима се парнични поступак, у којем је стечајни дужник тужени, наставља, a oдредбама члана 91. овог закона, могућности суда у случају испуњености или неиспуњености услова из члана 90. овог закона (одбацивање предлога за наставак прекинутог поступка или одређивање наставка поступка и евентуално уступање предмета надлежном суду).

Како је Основни суд у Рашкој прекинуо поступак јер су тужени „Internacional CG“ и „Generalexport“ у стечају, а затим наставио поступак у односу на све тужене, морао је код постојања предлога за наставак поступка из члана 225. став 1. ЗПП, да сагледа околности од којих зависи одлука о наставку поступка, односно да оцени испуњеност услова из члана 90. Закона о стечају и донесе одлуку из члана 91. и члана 92. овог закона, због чега је стварно надлежан за даље поступање у овој парници Основни суд у Рашкој, на основу цитираних одредби Закона о парничном поступку и Закона о стечају.

Поред тога, уколико Основни суд у Рашкој, нађе да није стварно надлежан да поступа у односу на тужене који су у стечају, имајући у виду садржину тужбеног захтева, треба да оцени да ли има места доношењу одлуке о одвојеном расправљању и раздвајању поступка у односу на тужене (јер тужени нису нужни и јединствени супарничари у смислу члана 210. ЗПП), на основу члана 221, 222. и 254. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр.111/09, са изменама и допунама), у вези члана 328. ЗПП, па после тога да се огласи стварно ненадлежним у односу на тужене који су у стечају.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 22. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић