Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 96/2024
27.03.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Андреа Видовић, адвокат из ..., против противника предлагача ББ из ..., ради признања стране судске одлуке, одлучујући о сукобу месне надлежности, у седници одржаној 27.03.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари месно је надлежан Виши суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажним решењем Р 40/22 од 16.08.2023. године Виши суд у Сремској Митровици огласио се месно ненадлежним за поступање у овом поступку и предмет доставио Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Виши суд у Београду није прихватио месну надлежност, те је уз допис Р 591/23 од 26.02.2024. године, предмет доставио Врховном суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), у вези са чланом 32. став 2. Закона о уређењу судова, Врховни суд је оценио да је за поступање у овом предмету месно надлежан Виши суд у Београду.

Према стању у списима, тужиља је 04.07.2022. године Вишем суду у Сремској Митровици поднела предлог за признање стране судске одлуке – решења Врховног суда у Британској Колумбији, Матичне канцеларије у Њу Вестминстеру број Е024018 од 28.12.2007. године, којим је разведен брак између предлагача и противника предлагача. Виши суд у Сремској Митровци, решењем Р 40/22 од 16.08.2023. године, огласио се месно ненадлежним за поступање применом члана 101. став 1. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља и предмет доставио Вишем суду у Београду, сматрајући га стварно и месно надлежним пошто је брак закључен у Београду, те се чињеница да је исти разведен треба уписати у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје Београд. Виши суд у Београду није прихватио месну надлежност, наводећи да Виши суд у Сремској Митровици није имао основа да списе предмета достави том суду, јер чињеница да је предлагач закључила брак уписана је не само у матичној књизи венчаних општине где је закључен брак (Београд), већ и матичној књизи рођених где је предлагач рођена (Сремска Митровица). Измењени статус предлагача на основу бракоразводне пресуде страног суда, чије признање тражи, може се уписати не само у МКВ, већ и у МКР, па је за поступање у овој парници месно надлежан суд како по месту закључења брака, тако и суд по месту рођења предлагача, због чега је предмет уступио Врховном суду у смислу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова.