Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р4 г 177/2015
16.09.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у поступку предлагача М.Г. из К., С.Н. из Б.П., Д.Г. из Б.П., чији је заједнички пуномоћник Ј.Х., адвокат из Б.П., ради заштите права на суђење у разумном року, у седници одржаној 16.09.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев предлагача за заштиту права на суђење у разумном року, као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагачи су поднели овом суду захтев за заштиту права на суђење у разумном року у предмету Врховног касационог суда Р1 269/2015.

Одлучујући о захтеву предлагача применом члана 294. Закона о парничном поступку, у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, на чију примену упућује члан 8в Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

У предмету Врховног касационог суда Р1 269/2015, Врховни касациони је решавао о сукобу надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку.

Закон о уређењу судова у члану 8а став 1. прописује да странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року, може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року.

По становишту Врховног касационог суда, странка може да тражи само заштиту права на суђење у разумном року у поступку у којем се одлучује о њеним правима и обавезама, а не у поступку у којем суд решава позитиван или негативан сукоб надлежности између два суда.

Како решавање сукоба надлежности није судски поступак у смислу члана 8а став 1. Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, у вези члана 294. Закона о парничном поступку.