Врховни касациони суд, судија Јасминка Станојевић у предмету предлагача АА из ..., улица ..., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о приговору предлагача за убрзавање поступка у предмету Врховног касационог суда Рев 2148/2018, донео је дана 19.01.2021. године

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснован приговор предлагача АА из ..., за убрзавање поступка у предмету Врховног касационог суда Рев 2148/2018.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је дана 21.12.2020. године, поднела Врховном касационом суду приговор због непоступања истог суда по ревизији изјављеној на пресуду Апелационог суда у Београду Гж 6508/17 од 08.11.2017. године, са захтевом за убрзавање овог поступка.

Одлучујући о приговору у смислу члана 7, 9, 10. и 11. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), Врховни касациони суд је нашао да је приговор неоснован.

Након спроведеног испитног поступка утврђено је да је поступак на који се односи приговор, започет тужбом подносиоца приговора, против тужене Гинеколошко акушерске клинике „Народни фронт“ у Београду, поднете Вишем суду у Београду дана 17.06.2015. године, да је поступак пред тим судом окончан доношењем пресуде П 1427/15 од 22.06.2017. године, а поступак пред Апелационим судом у Београду који је одлучивао о жалби овде предлагача на ту пресуду, окончан је дана 08.11.2017. године, доношењем пресуде Гж 6508/17. Против наведене пресуде Апелационог суда предлагач је изјавила ревизију и предмет је достављен Врховном касационом суду на одлучивање дана 19.03.2018. године, када је заведен под бројем Рев 2148/2018. Врховни касациони суд је дана 24.08.2020. године, одлучио о овој ревизији, предмет је са одлуком предат одељењу судске праксе дана 05.10.2020. године, а из суда експедован 19.01.2021. године.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега. Одредбом члана 10. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року, уважавају се све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.

Имајући у виду наведне законске одредбе у контексту утврђених чињеница, Врховни касациони суд је закључио да поступање судова у наведеном предмету, предлагачу није повређено право на суђење у разумном року, те да је његов приговор неоснован. Од подношења тужбе суду 17.06.2015. године, до правноснажног окончања овог поступка доношењем другостепене пресуде 08.11.2017. године, прошло је две године и пет месеци, колико је било потребно и Врховном касационом суду да одлучи о ревизији тужиље. У наведеном периоду нису уочени пропусти судова који би утицали на дужину трајања овог поступка, а његово укупно трајање не указује да поступак није спроведен у разумном року.

Имајући у виду наведено, посебно чињеницу да је о ревизији предлагача одлучено пре изјављеног приговора, применом члана 10. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучено је као у изреци овог решења.

Судија

Јасминка Станојевић, с.р.

Поука о правном леку

Против овог решења предлагач има

право жалбе Врховном касационом суду

у року од осам дана од дана пријема овог

решења.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић