Узп 436/2021 4.1.2.7.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 436/2021
04.02.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Марине Милановић, чланова већа, са саветником Љиљаном Петровић, као записничарем, одлучујући о захтеву АА из ..., ..., коју заступају Милан Козомора, Душан Козомора, Милош Козомора и Весна Поповић, адвокати из ..., ..., за преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда - Одељења у Новом Саду III-3 У 3086/21 од 11.10.2021. године, са противном странком Управним одбором ... „ББ“ ..., у предмету поништај одлуке о расписивању конкурса за избор директора установе, у нејавној седници већа одржаној дана 04.02.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

ОДБИЈА СЕ захтев подноситељке за накнаду трошкова.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем, ставом првим диспозитива, одбачена је тужба подноситељке захтева поднета ради поништаја одлуке Управног одбора ... „ББ“ ... о поништају конкурса за избор директора установе 21/2 од 21.10.2020. године, објављеног у листу „Послови“ број 905 дана 28.10.2020. године, донете на седници одржаној дана 15.01.2021. године. Ставом другим диспозитива, обавезана је тужиља АА из ..., ..., да туженом ... „ББ“ ..., надокнади трошкове управног спора у износу од 16.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема решења.

У захтеву за преиспитивање побијаног решења поднетом због повреде закона и повреде правила поступка, подноситељка понавља наводе које је износила у тужби. У том смислу указује на неправилности приликом сазивања седнице Скупштине општине ... и именовања нових чланова Управног одбора туженог који су након избора, констатовали да треба зауставити избор директора туженог јер нису били упућени у поступак. Указује да је Управни одбор проследио просветној инспекцији молбу за достављање мишљења на околност да ли је конкурс за именовање директора расписан у складу са законом, те да је након ванредног инспекцијског прегледа наложено Управном одбору да поништи конкурс за избор директора, иако је подноситељка, која је ... националности, уз пријаву на конкурс за избор директора, доставила доказе да је образовање струковног васпитача предшколске деце стекла равноправно и на српском и на мађарском језику. Навела је да је одлука о поништају одлуке о расписивању конкурса за избор директора донета мимо овлашћења Управног одбора и да седница на којој је та одлука донета није сазвана у складу са одредбама чл. 9. и 10. Правилника о раду Управног одбора туженог, будући да нису позвани сви чланови Управног одбора, нити су седници присуствовали директор и секретар тужене, те представник синдиката запослених код тужене, а које неправилности су констатоване и записником просветног инспектора од 27.01.2021. године. Предлаже да Врховни касациони суд захтев уважи и побијано решење преиначи или укине, а тражи и накнаду трошкова поступка.

Противна странка у одговору на захтев предлаже да суд исти одбије.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијано решење у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијаног решења, Управни суд је одбацио тужбу јер је нашао да оспорени акт Управног одбора туженог ... „ББ“ ... о поништају конкурса по својој правној природи не представља управни акт у смислу чл. 3. и 4. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“ број 111/09) те да се његова законитост не може испитати у управном спору. Налази да према одредбама члана 115. став 1, члана 119. став 1. тачка 6) и члана 123. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 88/17... 6/20), не произлази да изборни поступак који претходи одлуци о избору директора, а који спроводи конкурсна комисија, представља самосталну правну целину чију законитост странка може оспоравати у управном спору, већ представља акцесорно питање које зависи од решења главне ствари односно одлуке о избору директора и чини са тим питањем јединствену правну целину. У смислу изнетог налази, да ток изборног поступка, у конкретном случају поништај конкурса може да се оспорава само поводом одлуке о избору директора школе, јер је судска заштита предвиђена у управном спору против решења министра о именовању директора школе. Стога, како оспорена одлука о поништају конкурса донета на седници одржаној 15.01.2021. године не представља одлуку којом се решава о праву и обавези, или правном интересу тужиље у управној ствари непосредном применом прописа, Управни суд је применом одредбе члана 26. став 1. тачка 2) Закона о управним споровима, одлучио као у ставу 1. диспозитива решења.

Одредбом члана 3. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“ број 111/09) прописано је да у управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита. У управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита. Суд у управном спору одлучује и о законитости других појединачних аката којима је то законом предвиђено.

Одредбом члана 4. истог закона прописано је да је управни акт појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава одређено право или обавези физичког или правног лица односно друге странке у управној ствари. Према одредби члана 5. истог закона, управна ствар је, у смислу овог закона, појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.

Одредбом члана 115. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 88/17... 6/20) прописано је да је орган управљања у предшколској установи управни одбор.

Према одредби члана 19. став 1. тачка 6) овог закона, орган управљања установе расписује конкурс за избор директора установе.

Одредбом члана 123. овог закона, прописано је да директора установе именује министар, на период од четири године (став 1). Директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне покрајине Војводине именује министар, уз претходно прибављену сагласност надлежног органа аутономне покрајине (став 2). Директор установе бира се на основу конкурса (став 4). Конкурс за избор директора расписује орган управљања установе (став 5). Орган управљања образује комисију за избор директора која има непаран број чланова и спроводи поступак за избор директора, и то: обраду конкурсне документације, утврђује испуњеност законом прописаних услова за избор директора, обавља интервју са кандидатима и прибавља мишљење васпитно- образовног, наставничког, односно наставничког и педагошког већа о пријављеним кандидатима (став 3). Орган управљања, на основу извештаја, сачињава образложену листу свих кандидата који испуњавају услове и предлог за избор директора, које заједно са извештајем Комисије, доставља министру у року од осам дана од дана достављања извештаја Комисије (став 17). Министар у року од 30 дана од дана пријема документације из става 17. овог члана, врши избор директора установе и доноси решење о његовом именовању, о чему установа обавештава лица која су се пријавила на конкурс (став 18). Решење министра о именовању директора коначно је у управном поступку (став 20). Учесник конкурса има право на судску заштиту у управном спору (став 21).

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да је Управни суд побијаним решењем правилно оценио да одлука Управног одбора о поништају конкурса по својој правној природи не представља управни акт у смислу цитираних одредби чл. 3. став 1. и 4. Закона о управним споровима, као ни акт из члана 3. став 2. истог закона. Ово стога што из списа предмета произлази да је Управни одбор туженог ..., оспорену одлуку донео у фази изборног поступка директора установе која претходи доношењу одлуке о избору директора, кога именује министар уз претходну сагласност надлежног органа. Одлука министра о именовању директора је коначна и против ове одлуке која је управни акт, учесник конкурса има право на судску заштиту. Поред тога, оспореном одлуком нису повређена права и на закону заснован интерес подноситељке захтева као учесника конкурса који је поништен као мањкав.

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева, па је нашао да су ти наводи без утицаја на другачију одлуку о законитости побијаног решења, јер се тим наводима не доводи у сумњу правилна оцена Управног суда из побијаног решења у коме су наведени детаљни и јасни разлози да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одлучује у управном спору.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу првом диспозитива пресуде.

Врховни касациони суд је, с обзиром на то, да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, на основу одредбе члана 165. став 1. у вези са чланом 153. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 74/13) који се сходно примењује на питања поступка решавања управних спорова која нису уређена тим законом, сагласно одредби члана 74. Закона о управним споровима, одлучио као у другом ставу диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 04.02.2022. године, Узп 436/2021

Записничар                                                                                                    Председник већа – судија

Љиљана Петровић,с.р.                                                                             Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић