Противна странка, је у одговору на захтев остала при наводима датим у образложењу побијаног закључка.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према образложењу побијане пресуде, правилна је одлука туженог да поднети предлог за понављање поступка у овој правној ствари треба одбацити али не из разлога прописаних чланом 246. ст. 1. и 2. Закона о општем управном поступку, већ са разлога што нису биле испуњене процесне претпоставке за понављање поступка у смислу члана 239. став 1. Закона о општем управном поступку. Одредбом члана 239. Закона о општем управном поступку прописани су услови под којима се може поновити поступак али поступак окончан решењем против кога нема редовног правног средства у поступку (коначно решење). Имајући у виду да је тужиља тражила понављање поступка у коме је донет предлог одлуке о избору судије на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности, а не одлука којом је решавано о праву или обавези, то је правилно по оцени суда поступио тужени орган када је донео одлуку као у диспозитиву оспореног закључка. Тиме што се орган позвао на одредбу члана 246. ст. 1. и 2. Закона о општем управном поступку као правни основ за доношење ожалбеног закључка, није повређен закон на штету тужиље, имајући у виду да је у образложењу оспореног закључка орган дао правилне разлоге за донету одлуку.

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је побијана пресуда донета без повреде правила поступка, уз правилну примену материјалног права. Правилно је закључивање из побијане пресуде да побијаним закључком Високог савета судства од 25.02.2014. године којим је одбачен предлог за понављање поступка ради поништаја одлуке Високог савета судства о предлогу за избор судија на трогодишњи мандат у судовима опште и посебне надлежности број 06-00-34/2009-01 од 16.12.2009. године не представља коначан акт из члана 239. Закона о општем управном поступку против кога нема редовног правног средства у поступку због чега нису испуњене процесне претпоставке за понављање поступка у смислу члана 239. став 1. Закона о општем управном поступку.

Суд је ценио наводе захтева и налази да су исти неосновани и не могу довести до другачије оцене законитости побијане пресуде, обзиром да је правилна оцена суда из побијане пресуде да поднети предлог за понављање поступка у овој правној ствари треба одбацити због тога што нису испуњене процесне претпоставке за понављање поступка у смислу члана 239. став 1. Закона о општем управном поступку, за коју одлуку је у побијаној пресуди суд дао довољне, јасне и на закону засноване разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Са изнетих разлога, налазећи да су наводи захтева неосновани и да не могу довести до другачије одлуке суда по поднетом захтеву, Врховни касациони суд је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у првом ставу диспозитива ове пресуде.

Врховни касациони суд је, с обзиром да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, на основу члана 165. став 1. у вези члана 153. Закона о парничном поступку, који се сагласно члану 74. Закона о управним споровима сходно примењује на питање поступка решавања управних спорова која нису уређена тим законом, одлучио као у другом ставу диспозитива ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                                           Председник већа – судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                                                                              Олга Ђуричић,с.р.