У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранка Станића, чланова већа, са саветником Драгицом Вранић, као записничарем, одлучујући о захтеву АА из ..., кога заступа пуномоћник Борко Зимоњић, адвокат из ..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда – Одељења у Крагујевцу I-1 У 12841/20 (2018) од 14.01.2021. године, са противним странкама Градским већем града Краљева и ББ из ..., у предмету избора заменика начелника Градске управе града Краљева, у нејавној седници већа одржаној дана 26.05.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, одбијена је тужба подносиоца захтева, поднета против решења Градског већа града Краљева број ../2018-I од 15.01.2018. године, којим се, ставом првим диспозитива, ББ, дипломирани правник из ..., бира за заменика начелника Градске управе града Краљева, на основу спроведеног јавног конкурса број ../12017-I од 22.11.2017. године, ставом другим диспозитива, ББ је постављен за заменика начелника Градске управе града Краљева на пет година, ставом трећим диспозитива, одређено да заменик начелника Градске управе града Краљева ступа на положај даном доношења решења о постављењу на положај, ставом четвртим диспозитива, утврђен је коефицијент и остали елементи за обрачун плате и ставом петим диспозитива одлучено да се решење објави у „Службеном листу града Краљева“.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде поднетом због погрешне примене закона и повреде правила поступка подносилац истиче да је Управни суд поступио супротно члану 35. Закона о управним споровима, јер није донео решење о искључењу јавности а у уводу пресуде је навео да је донета у нејавној седници већа. Указује и да Управни суд није ценио чињеницу да првостепени орган није могао да донесе коначно решење пре решавања претходног питања од стране Жалбене комисије града Краљева по жалби кандидата ВВ против закључка Конкурсне комисије бр. ../2017-02 од 20.12.2017. године, с обзиром да је Жалбена комисија решила по жалби ВВ осам дана после доношења побијаног решења, што је супротно члану 107. Закона о општем управном поступку. Истиче да је одлуку о изузећу председника Конкурсне комисије морала донети Конкурсна комисија као колегијално тело, а што није учинила. Наводи и да је Управни суд у побијаној пресуди навео да је решавао на основу члана 41. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“, број 18/16), на основу чега се, сматра, може закључити да је решавао на основу непостојећег прописа јер је важећи Закон о управним споровима објављен у „Службеном гласнику РС“ број 111/2009. Сматра и да је суд паушално ценио чињеницу да је тужени уз сагласност тужиоца сровео провере стручне оспособљености, знања и вештине, јер је Записник Конкурсне комисије од 28.12.2017. године, састављен противно члану 63. став 4. а у вези са ставом 3. ЗОУП-а, тачније не садржи потпис тужиоца нити констатацију због чега је одбијено потписивање записника. Предлаже да Врховни касациони суд захтев уважи и побијану пресуду преиначи.

Противна странка Градско веће града Краљева је доставила списе предмета а није доставила одговор на захтев.

Противна странка ББ из ... није доставио одговор на захтев.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, имајући у виду стање у списима предмета, разлоге дате у образложењу оспореног решења и прописе на које се тужени орган позвао - члан 48. став 3, члан 49. став 2, чл. 97, 99, 100. и 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/16...113/17) и одредбе Закона о локалној самоуправи, Статута Града Краљева, Одлуке о Градској управи Града Краљева и Одлуке о коефицијентима за обрачун и исплату плата изабраних и постављених лица и запослених у органима Града Краљева, по оцени Управног суда, оспорено решење је правилно и на закону засновано. Ово стога што из списа предмета органа и образложења оспореног решења произлази да је тужени орган у складу са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, након законито спроведеног поступка од стране Конкурсне комисије по јавном конкурсу за попуњавање положаја начелника Градске управе града Краљева, донео на закону засновано решење и за своју одлуку дао разлоге које прихвата суд. Управни суд је ценио наводе тужбе којима се указује на незаконитост поступка и одлука донетих пре оглашавања јавног конкурса од 22.11.2017. године, а с тим у вези и указивање на управни спор у предмету У 19041/17, али је нашао да нису од утицаја на решавање ове управне ствари, јер је предмет оцене у овом спору поступак избора за заменика начелника Градске управе града Краљева по јавном конкурсу од 22.11.2017. године, односно решења туженог од 15.01.2018. године, којим је ББ изабран за заменика начелника Градске управе града Краљева. С обзиром на то да тужба не садржи разлоге због којих се оспорава решење туженог органа којим је ББ изабран за заменика начелника Градске управе града Краљева, Управни суд је нашао да се осталим наводима тужбе не доводи у сумњу законитост оспореног решења. Управни суд је посебно ценио наводе тужбе да је оспорено решење незаконито, јер Конкурсна комисија није застала са спровођењем јавног конкурса до доношења одлуке о захтеву за изузеће председника Конкурсне комисије ГГ по захтеву тужиоца поднетом 28.12.2017. године у 07,40 часова, али је нашао да није основан. Ово стога што из записника Конкурсне комисије од 28.12.2017. године, са седнице за проверу стручне оспособљености, знања и вештина кандидата који испуњавају услове прописане за попуњавање положаја начелника и заменика начелника Градске управе града Краљева, међу којима се спроводи изборни поступак, на којој су присуствовали ГГ, председник Комисије, ДД, члан, и ЂЂ, члан, под тачком 5. испитивање кандидата АА, које је почело у 10,00 часова, произлази да је након обављеног уводног разговора тужилац упознао Комисију да је дана 28.12.2017. године у 07,45 часова поднео захтев за изузеће председника Конкурсне комисије, ГГ, те да је ГГ, председник Комисије, застала са оцењивањем због поднетог захтева за изузеће, до одлучивања надлежног органа, а да су чланови Комисије наставили рад и да су, у складу са утврђеним критеријумима и мерилима и на основу одговора тужиоца, два члана комисије тужиоца оценили. Захтев за изузеће је поднет због кривичне пријаве поднете Основном јавном тужилаштву у Краљеву против ГГ. Имајући у виду наведено, Управни суд је нашао да је председник Конкурсне комисије ГГ застала са поступком, како прописује члан 40. Закона о општем управном поступку (''Службени гласник РС'', број 18/16) иако и није била у обавези да на тај начин поступа, јер разлог због кога је тражено њено изузеће не представља разлог прописан тим чланом. Стога у спроведеном изборном поступку за избор заменика начелника града Краљева, по оцени Управног сдуда, није било процедуралних пропуста који оспорено решење чине незаконитим.

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је правилна и на закону заснована и да је Управни суд у пресуди дао довољне и на закону засноване разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Поступајући у извршењу пресуде Врховног касационог суда Узп 46/20 од 19.06.2020. године, Управни суд је ценио наводе тужбе да је оспорено решење незаконито, јер Конкурсна комисија није застала са спровођењем јавног конкурса до доношења одлуке о захтеву за изузеће председника Конкурсне комисије ГГ по захтеву тужиоца поднетом 28.12.2017. године у 07,40 часова, за које је, из разлога наведених у пресуди, правилно нашао да су неосновани.

Врховни касациони суд је оценио као неоснован навод захтева да је Управни суд поступио супротно члану 35. Закона о управним споровима тиме што није донео решење о искључењу јавности, а у уводу побијане пресуде је навео да је донета у нејавној седници већа. Ово стога што из достављених списа предмета Управног суда произлази да у предмету Управног суда I-1 У 12841/20 (2018) није била искључена јавност, већ да је побијана пресуда донета након усмене и јавне расправе одржане на основу члана 35. Закона о управним споровима. Управни суд је побијану пресуду донео у већу након већања и гласања које се, на основу одредбе члана 40. став 5. Закона о управним споровима, врши без присуства странака.

Правилно је по оцени Врховног касационог суда, на основу члана 41. Закона о општем управном поступку, о захтеву за изузеће председника Конкурсне комисије одлучило Градско веће града Краљева као орган који је ту комисију образовао и донео решење о постављењу, због чега су супротни наводи захтева неосновани. Конкурсна комисија је тело које спроводи поступак конкурса, а не колегијални орган који у смислу члана 137. наведеног закона доноси решење о попуњавању радних места службеника на положају.

Записник Конкурсне комисије од 28.12.2017. године, представља записник тог тела о радњама које је предузело у поступку спровођења јавног конкурса за попуњавање радног места службеника на положају, који поступак је у целости регулисан Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и Уредбом о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, која је донета на основу тог закона. Сагласно члану 26. став 3. наведене уредбе, конкурсна комисија води записник о свом раду, који потписује председник комисије. Према томе, не ради се о записнику о радњама у управном поступку у смислу члана 63. Закона о општем управном поступку, који потписују странке у поступку. Због тога је без утицаја навод захтева да записник не садржи потпис тужиоца нити констатацију због чега је одбијено потписивање.

Без утицаја на другачију оцену законитости побијане пресуде је и навод да је Управни суд у побијаној пресуди навео да је решавао на основу члана 41. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“, број 18/16), иако је Закон о управним споровима објављен у „Службеном гласнику РС“ број 111/2009. Ово стога што грешке у именима и бројевима, на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), сходном применом одредбе члана 362. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 87/18), може у свако доба исправити председник већа.

Имајући у виду све изложено, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 26.05.2021. године, Узп 67/2021

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија,

Драгица Вранић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић