Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 6705/05
29.03.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Обрада Андрића и Томислава Медведа, чланова већа, са судским саветником Биљаном Шундерић, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, изјављеној против решења Министарства финансија Републике Србије – Пореске управе – Регионални центар Ниш, број 430-133/05 од 13.09.2005. године, у предмету доприноса, у нејавној седници већа одржаној дана 29.03.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења Министарства финансија Републике Србије – Пореске управе – Експозитуре Бела Паланка, број: 430-2/2482 од 29.04.2005. године. Наведеним првостепеним решењем тужиоцу је, као обвезнику доприноса за обавезно социјално осигурање пољопривредника, утврђена разлика доприноса за здравствено осигурање пољопривредника на коначно утврђену основицу за 2004. годину по стопи од 4% (до 30.06.2004. године) и по стопи од 12,30% (од 01.07.2004. године) у износу од 4.013,88 динара, и аконтациона обавеза доприноса за здравствено осигурање за 2005. годину, у износу од 13.558,56 динара, коју је тужилац дужан да плаћа у једнаким тромесечним ратама (15.02.; 15.05.; 15.08. и 15.11.2003. године), те да уколико то не учини у прописаном року, извршиће се принудна наплата, заједно са каматом и трошковима принудне наплате, на терет тужиоца.

У тужби поднетој преко пуномоћника, тужилац оспорава законитост решења туженог органа због нетачног и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. У том смислу истиче да је корисник старосне пензије, у прилог које тврдње као доказ прилаже и пензијски чек за обрачунати други део примања за јун 2005. године, те да је по том основу здравствено осигуран и он и његова супруга ББ. Даље указује да, како су и он и супруга одувек били осигурани по другом основу, то нису испуњени законски услови да буде задужен доприносом за обавезно здравствено осигурање по основу пољопривреде за супругу, као члана домаћинства, тим пре што се никада нису бавили пољопривредом. Сматрајући да је двоструким опорезивањем повређен Закон о здравственом осигурању на његову штету, предлаже да суд тужбу уважи, а оспорено решење поништи.

У одговору на тужбу, тужени орган остао је у свему при разлозима изнетим у образложењу оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

Након разматрања списа предмета, навода тужбе и одговора на тужбу, као и по оцени законитости оспореног решења у смислу одредбе члана 39. став 1. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ" бр.46/96), Врховни суд Србије је нашао:

Тужба није основана.

Из списа предмета ове управне ствари произлази да је у поступку који је претходио доношењу оспореног решења, на основу приложених копија Пријаве за кориснике здравствене заштите земљорадника бр. 100 од 16.01.2003. године, а у којој је као члан домаћинства тужиоца пријављена супруга ББ, првостепени орган несумњиво утврдио да је супруга тужиоца пријављена на здравствено осигурање код Републичког завода за здравствено осигурање, да јој је утврђено својство осигураника, као члану домаћинства тужиоца, те да то здравствено осигурање није одјављено, па се стога тужилац, као носилац домаћинства сматра обвезником плаћања доприноса за здравствено осигурање, са којих разлога је тужиоцу утврдио обавезу као у диспозитиву ожалбеног првостепеног решења.

Одредбом члана 8. став 1. тачка 10. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Србије", бр.18/92 ... 80/02), прописано је да су обавезно осигурана лица према овом Закону земљорадници који се баве пољопривредом, ако нису осигурани по другом основу, док је одредбом члана 9. став 1. истог Закона, прописано да се права из здравственог осигурања обезбеђују и члановима породице лица из члана 8. тач. 1. до 9. и тач. 11. до 16., осим чланова породице страних држављана за време школовања или стручног усавршавања на територији Републике, као и члановима домаћинстава лица из члана 8. тачка 10. овог Закона, ако нису здравствено осигурана по свом основу. Такође је, одредбом члана 65. став 2. напред наведеног Закона прописано да својство осигураног лица утврђује Филијала Републичког завода за здравствено осигурање, на основу пријаве на здравствено осигурање.

Код оваквог чињеничног и правног стања ствари, правилно је поступио тужени орган када је оспореним решењем одбио жалбу тужиоца изјављену против првостепеног решења, с обзиром на то, да је у поступку код првостепеног органа на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно примењено материјално право, када је тужиоцу утврђена обавеза као у диспозитиву тог првостепеног решења. Ово стога што је тужилац пријавио своју супругу ББ, као члана свог породичног домаћинства на здравствено осигурање, а то здравствено осигурање није одјавио, па се стога тужилац има сматрати обвезником плаћања доприноса за здравствено осигурање за пријављене чланове свог домаћинства, све док исту не одјави код надлежне филијале – испоставе Завода, када престаје и обавеза плаћања предметног доприноса.

Тужени орган је ценио и наводе тужбе да се оваквим обавезивањем, тужилац доводи у задужење по два основа, па је нашао да ови наводи нису од утицаја на оцену законитости оспореног решења туженог органа, јер све док здравствено осигурање не буде одјављено, тужилац ће се сматрати обвезником плаћања доприноса за здравствено осигурање за пријављене чланове свог домаћинства.

Са напред наведених разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, Врховни суд Србије је применом одредбе члана 41. став 2. у вези члана 38. став 2. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 29.03.2006. године, У.бр.6705/05

Записничар, Председник већа-судија,

Биљана Шундерић, с.р. Олга Ђуричић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ИЈ