У 759/02

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 759/02
17.11.2004. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Милене Саватић, председника већа, Јелене Ивановић и Снежане Живковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Србије Миленом Петровић, записничарем, у управном спору по тужби тужиоца "Д" ДОО, кога заступа пуномоћник С. адвокат, против решења Републичке управе јавних прихода Републике Србије – Центар Београд, Београд, Трг Николе Пашића 4-6, 02 број 414-93/2001-02 од 17.12.2001. године, у пореском предмету, у нејавној седници већа одржаној дана 17.11.2004. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је као неоснована жалба тужиоца изјављена против решења Републичке управе јавних прихода – Одељење за утврђивање и наплату јавних прихода Земун број 414-01/В1156Б од 9.10.2001. године којим је тужиоцу утврђена аконтација пореза на добит предузећа за период 1.07.2001. до 31.12.2001. године у месечном износу од 221.270,67 динара.

Тужбом против оспореног решења, тужилац наводи да је закон погрешно примењен на његову штету, јер је Предузеће "Д" ДОО основано ... године, при чему је Агенција која је основала предузеће грешком код Републичког завода за информатику и статистику одредила основну делатност под шифром 51700 – Остала трговина на велико, при чему је предузеће почело са радом 14.05.2001. године када је активиран и жиро-рачун и уплаћен оснивачки улог а техничка корекција шифре делатности је извршена 25.05.2001. године када је Републички завод за информатику и статистику донео ново решење са основном шифром делатности 45210 – Груби грађевински радови, што значи да је основна делатност тужиоца искључиво грађевинарство тако да он у прве три године обављања делатности испуњава услове за ослобођење од плаћања пореза на добит предузећа. Предложио је да се тужба уважи и оспорено решење поништи.

У одговору на тужбу, тужени орган је остао при разлозима датим у оспореном решењу и предложио да суд тужбу као неосновану одбије.

По оцени навода тужбе, одговора на тужбу и разматрању списа ове правне ствари, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба је неоснована.

Из списа ове правне ствари несумњиво произилази да је захтев за регистрацију тужиоца поднет 30.10.2000. године и да је тужилац основано 31.10.2000. са одређеном основном делатношћу под шифром 51700 – Остала трговина на велико. Са оваквом регистрацијом тужилац као новоосновано предузеће не ужива пореске олакшице. Дана 25.05.2001. године Републички завод за статистику је под бројем 052-89 издао обавештење о разврставању – извод из регистра којим је извршена техничка корекција шифре делатности и гласи 45210 – груби грађевински радови. По захтеву првостепеног органа Републички завод за информатику и статистику је својим дописом број 052-89; 483/3 од 19.11.2001. појаснио да решење издато 25.05.2001. године са делатношћу 050100 – високоградња односно 45210 – груби грађевински радови важи од момента издавања решења, а то је 25.05.2001. године с обзиром на то да тужилац није подносио захтев за исправку делатности у законом предвиђеном року од 15 дана.

Врховни суд Србије је нашао да је тужилац био у обавези по члану 11. Уредбе о разврставању јединица разврставања према класификацији делатности ("Службени лист СРЈ", 45/96, 58/96, 17/98, 63/98) да поднесе захтев за измену разврставања са потребним образложењем и доказима у року од 15 дана од дана пријема обавештења о разврставању. По члану 11. цитиране Уредбе предвиђено је да јединица разврставања која сматра да је неправилно разврстана може поднети органу у републици који врши разврставање по делатностима захтев за измену разврставања са потребним образложењем и доказима у року од 15 дана од дана пријема обавештења о разврставању, а орган у републици који врши разврставање по делатностима, дужан је да у року од 15 дана од дана пријема захтева за промену разврставања донесе одлуку и да о томе писмено обавести јединицу разврставања. Ако јединица разврставања није задовољна одлуком из става 1. овог члана, може поднети органу у републици који врши разврставање по делатностима захтев за преиспитивање одлуке у року од 15 дана од дана њеног пријема. Како тужилац није поступио по члану 11. цитиране Уредбе, то решење издато 25.05.2001. године са делатношћу 050100 – високоградња односно 45210 – груби грађевински радови, важи од момента издавања тог решења од 25.05.2001. па наводи тужбе о томе да је до грешке дошло преко Агенције која је подносила захтев за регистрацију тужиоца, који се по наводима у тужби, никада није бавио трговином већ само изградњом путева, у коју сврху је увозио и машине, немају значаја при чињеници да тужилац није искористио правна средства у поступку разврставања у октобру 2000. године. Због тога је правилан закључак другостепеног органа да тужилац сходно члану 42. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", 43/94... 54/99), као и по члану 115. а у вези члана 118. Закона о порезу на добит корпорација ("Службени гласник РС", 25/2001) нема право на пореско ослобођење.

Наводима тужбе се не доводи у сумњу правилност оспореног решења, па је Врховни суд Србије нашао да њиме није повређен закон на штету тужиоца, да је оспорено решење правилно и на закону засновано, па је применом одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима ("Сл. лист СРЈ" 46/96), тужбу одбио и одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 17.11.2004. године, У. 759/02

Председник већа-судија,

Милена Саватић, с.р.

Записничар

Милена Петровић, с.р.

За тачност отправка

дц