Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 917/07
22.11.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Вере Пешић, председника већа, Гордане Џакула и Обрада Андрића, чланова већа, са саветником Врховног суда Србије у Београду, Љиљаном Јевтић, записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца Предузећа "АА", кога заступа директор АБ, ради поништаја решења Министарства финансија, Управе царина Републике Србије 01/4 број: У/II-590/06 од 28.11.2006. године, у предмету царине, у нејавној седници већа одржаној дана 22.11.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца, изјављена против закључка Царинарнице Ниш, број: Уп/I-1931/2005 од 24.03.2006. године, уз образложење да је жалба поднета по истеку рока прописаног чланом 220. Закона о општем управном поступку.

Тужилац поднетом тужбом у управном спору оспорава законитост решења туженог органа истичући, као и у жалби, да је ожалбени закључак донет на основу погрешно утврђеног чињеничног стања. Наводи да је решење Царинарнице Ниш бр. Уп/I-1931/2005 од 17.02.2006. године примио дана 03.03.2006. године, а да је жалбу поднео брзом поштом дана 18.03.2006. године Царинарници Ниш. Сматра да није прекорачен рок за изјављивање жалбе, како је то погрешно наведено у ожалбеном закључку. Предложио је да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

У одговору на тужбу тужени орган је остао у свему при разлозима из оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

Након оцене навода тужбе, одговора на тужбу, целокупних списа предмета ове управно-правне ствари, Врховни суд Србије је нашао:

Тужба није основана.

Из списа ове управне ствари произлази да је Царинарница Ниш, Управа царина донела закључак број: 02/4 Уп/I-1931/2005 од 24.03.2006. године, којим је одбачена тужиочева жалба изјављена против решења Царинарнице Ниш од 17.02.2006. године, уз образложење да је жалба поднета по истеку рока од 15 дана прописаног чланом 220. Закона о општем управном поступку. Другостепени орган – Комисија за жалбе Управе царина, решавајући по жалби тужиоца изјављеној против закључка Царинарнице Ниш од 24.03.2006. године, донела је оспорено решење, којим је одбила, као неосновану, његову жалбу у смислу члана 230. Закона о општем управном поступку, налазећи да је увидом у доставницу, неспорно утврђено да је решење Царинарнице тужиоцу уручено дана 02.03.2006. године и да је жалба предата поштом дана 18.03.2006. године иако је последњи дан рока за жалбу био 17.03.2006. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је, по оцени Врховног суда Србије, одлучио тужени орган када је, у поступку у коме није било повреде правила поступка, одбио као неосновану тужиочеву жалбу, налазећи да је Царинарница Ниш правилно поступила када је тужиочеву жалбу на основу члана 224. став 2. Закона о општем управном поступку одбацила, као неблаговремено поднету. При том је Комисија за жалбе Управе царина правилно оценила наводе изнете у жалби, као и тужбене наводе, који су без утицаја на другачије решење ове управне ствари, с обзиром да је у поступку неспорно утврђено, на основу доставнице у списима, да је решење Царинарнице од 17.02.2006. године уручено тужиоцу дана 02.03.2006. године путем поште (печат и потпис на доставници), а не како тужилац у тужби наводи 03.03.2006. године, док је жалба на наведено решење предата пошти дана 18.03.2006. године, што се види из пријемнице бр. 04806-1-285 од 18.03.2006. године, а да је последњи дан рока за жалбу 17.03.2006. године, те се не могу сматрати тачним тужиочеве тврдње да је у проведеном царинском поступку погрешно утврђено чињенично стање.

Са изнетог, Врховни суд Србије је, на основу одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима ("Сл. лист СРЈ" бр. 46/96), одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

Дана 22.11.2007. године, У. 917/07

Записничар Председник већа-судија

Љиљана Јевтић, с.р. Вера Пешић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

СК