Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 542/05
29.03.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Милене Саватић, председника већа, Јелене Ивановић и Наде Кљајевић, чланова већа, са саветником Маријаном Тафра-Мирков, као записничарем, решавајући у управном спору по тужби тужиоца "АА", против решења Савезне управе царина 01/1 бр. У/II 199 од 05.02.2002. године, у предмету царинском – одлагање извршења решења, у нејавној седници већа одржаној дана 29.03.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Савезне управе царина 01/1 бр. У/II 199 од 05.02.2002. године.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца Предузећа "АА"против решења Царинарнице Суботица бр. УП. 4043/2-01 од 17.01.2002. године, a којим је одбијен, као неоснован, захтев жалиоца за одлагање извршења решења те царинарнице бр. Уп. 4043/1-01 од 18.09.2001. године.

Тужилац тужбом оспорава решење туженог и предлаже да се поништи. Наводи да је против решења туженог У/II 1162 од 17.12.2001. године, а којим је одбијена тужиочева жалба против решења царинарнице чије одлагање извршења се тражи, покренуо управни спор пред Савезним судом, под бр. Ус. 36/02 дана 15.01.2002. године, те да је захтев за одлагање извршења решења, до окончања судског поступка, требало одложити, тј. уважити захтев тужиоца.

Тужени орган, изјашњавајући се на наводе тужбе, у свом одговору на тужбу, у свему је остао при разлозима из оспореног решења и предложио да суд тужбу одбије као неосновану.

Суд Србије и Црне Горе, који је преузео нерешене предмете Савезног суда, уступио је предмет Савезног суда Ус. 131/2002 на даљу надлежност Врховном суду Србије, позивајући се на члан 12. став 2. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора (“Службени лист СЦГ” бр. 1/03), којим је прописано да нерешене предмете Савезног уставног суда и Савезног суда, који нису у надлежности Суда Србије и Црне Горе преузимају и решавају уставни и редовни судови држава чланица, сагласно законима држава чланица.

Поступајући по поднетој тужби, након оцене навода тужбе, одговора на тужбу, те списа предмета ове управне ствари, а на основу члана 39. став 1. Закона о управним споровима (“Службени лист СРЈ” бр. 46/96), Врховни суд Србије је нашао да је тужба основана.

Према разлозима оспореног решења, жалба није основана, јер је царинарница, правилно нашла да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 16. Закона о управним споровима за одлагање извршења решења Царинарнице Суботица бр. УП. 4043/1-01 од 18.09.2001. године. Ово, и по оцени туженог, због тога што је решење царинарнице правноснажно и извршно, а жалилац захтевом не предлаже, тј. није приложио доказе да би извршењем тог решења наступила штета која би се тешко могла поправити извршењем решења.

По оцени суда, основано тужилац оспорава правилност решења туженог. Ово стога, јер напред изнети наводи оспореног решења не произлазе из списа предмета, пошто је Врховни суд Србије својом пресудом У. 501/05 од 19.05.2005. године поништио решење туженог 01/1 бр. У/II 1162 од 17.12.2001. године. Како поништајем наведеног решења туженог, решење царинарнице Суботица бр. УП. 4043/1-01 од 18.09.2001. године, чије одлагање извршења тужилац тражи, више није коначно решење, тј. правноснажно, то решење у смислу члана 261. није извршно, па основано тужилац тражи одлагање његовог извршења.

Сагласно напред изнетом Врховни суд Србије налази да је решењем туженог повређен закон на штету тужиоца, па је, на основу члана 38. став 2. у вези члана 41. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

Примедбе и правна схватања Суда обавезни су за тужени орган у складу са одредбом члана 61. Закона о управним споровима.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 29.03.2006. године, У. 542/05

Записничар, Председник већа-судија,

Маријана Тафра-Мирков, с.р. Милена Саватић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ИЈ