Пресудом Апелационог суда у Нишу 12 Кж1.бр.2705/12 од 29.05.2013. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Пироту, пуномоћника П.М., пуномоћника С.Н. и браниоца оптуженог З.К., а пресуда Вишег суда у Пироту К бр. 27/11 од 05.03.2012. године потврђена.

Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз бр. 695/13 од 08.07.2013. године против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К бр. 27/11 од 05.03.2012. године и Апелационог суда у Нишу 12Кж.1.бр.2705/12 од 29.05.2013. године, због повреде кривичног закона из члана 369. тачка 1. и 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи другостепену пресуду и окривљеног З.К. који је оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. ст. 4. у вези ст. 3. и 1. у вези чл. 61. КЗ, огласи кривим због извршења кривичног дела злоупотребе положаја овлашћеног лица из чл. 234. ст.3. КЗ, примењујући блажи закон, и на тај начин отклони повреду закона начињену на штету окривљеног.

Врховни касациони суд је поступио у смислу члана 422. став 3. ЗКП , и у седници, већа одржаној у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, размотрио списе предмета, са пресудама против којих је подигнут захтев за заштиту законитости, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је другостепеном пресудом учињена повреда кривичног закона из члана 369. тачка 3. ЗКП.

Пресудом Вишег суда у Пироту К бр. 27/11 од 05.03.2012. године окривљени З.К. оглашен је кривим што је као урачунљиво лице, са умишљајем, у току 2006. године као одговорно лице - генерални директор ДП ХК П. у П. искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења прибавио имовинску корист физичким лицима П.М. у износу од 22.353,09 евра односно у противвредности од 1.786.458,75 динара, а Н.С. свом блиском рођаку у износу од 21.100,95 евра, у противвредности од 1.839.616,80 динара у време, на начин и на месту ближе описаним у изреци првостепене пресуде, а чиме је извршио продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 4. у вези ст. 3. и 1. КЗ у вези чл. 61. ст. 1. КЗ.

Чланом 5. став 2. КЗ прописано је да, ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

Запрећена казна за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 4. у вези става 1. и 3. КЗ за које је окривљени З.К. оглашен кривим првостепеном пресудом је затвор од 2 до 12 година.

Чланом 35. Закона о изменама и допунама кривичног законика („Службени гласник РС“ брoj 121 од 24.12.2012. године) који је ступио на снагу дана 15.04.2013. године прописано је да се у члану 359. став 1. речи :“или одговорно“ бришу, тако да се кривично дело из члана 359. КЗ може односити само на службено лице (члан 112. став 3. КЗ), које својство окривљени К.З. није ни имао, а како то произилази из изреке првостепене пресуде и утврђеног чињеничног стања у првостепеном поступку.

Законом о изменама и допунама кривичног законика („Службени гласник РС“ бр. 121 од 24.12.2012. године) у члану 21. који је ступио на снагу 15.04.2013. године прописано је да се наслов изнад члана 234. и члан 234. мењају, и гласе: „злоупотреба положаја одговорног лица“ а да је чланом 234. став 1. прописано да одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету казниће се затвором од 3 месеца до 3 године, док је ставом 3. истог члана прописано, да ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од 1.500.000,00 динара учинилац ће се казнити затвором од 2 до 10 година.

Из напред наведеног произилази да је Закон о изменама и допунама кривичног законика („Службени гласник РС“ бр. 121 од 24.12.2012. године) који је у односу на чланове 21. и 35. ступио на снагу 15.04.2013. године, дакле након доношења првостепене пресуде, а пре доношења другостепене пресуде, био блажи за окривљеног З.К., у погледу запрећене казне, јер је за кривично дело из члана 234. став 3. у вези става 1. тог Закона, запрећена казна затвора у трајању од 2 до 10 година, док је за кривично дело из члана 359. став 4. у вези става 1. и 3. КЗ, за које је окривљени З.К. оглашен кривим, запрећена казна затвора у трајању од 2 до 12 година.

Сходно томе другостепени суд је, примењујући на окривљеног блажи закон сходно члану 5. став 2. КЗ требало да преиначи првостепену пресуду у погледу правне оцене дела и кривично правне радње за које је окривљени З.К. оглашен кривим првостепеном пресудом квалификује као кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ, које је прописано чланом 21. Закона о изменама и допунама кривичног законика („Службени гласник РС“ бр. 121 од 24.12.2012. године).

Будући да другостепени суд није поступио на наведени начин, већ је потврдио првостепену пресуду, другостепена пресуда обухваћена је повредом кривичног закона из члана 369. тачка 3. ЗКП, а како се то основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, јер је у наведеној пресуди у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити.

С обзиром да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца уважен у односу на напред наведену повреду кривичног закона, Врховни касациони суд се није упуштао у разматрање навода захтева за заштиту законитости који се тичу повреде закона из члана 369. тачка 1. ЗКП.

Имајући у виду да је правна квалификација кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим од утицаја на одмеравање казне, Врховни касациони суд је, уважавањем захтева за заштиту законитости, а на основу члана 425. став 1. ЗКП укинуо правноснажну пресуду Апелационог суда у Нишу 12.Кж1. бр. 2705/12 од 29.05.2013. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

Записничар - саветник                                                                                             Председник већа - судија
Татјана Миленковић,с.р.                                                                                             Драгиша Ђорђевић,с.р.