Захтев за заштиту законитости браниоца окр. О.Т., адвоката Д.П, је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним решењима повређен кривични закон у смислу члана 441. став 4. ЗКП у вези са чланом 23. став 1. и 3. Закона о адвокатури („Службени гласник РС“ бр. 31/11 и 24/12), јер је износ награде и накнаде трошкова браниоца за одбрану окривљеног по службеној дужности, који браниоцу припада у смислу члана 23. став 1. Закона о адвокатури у пуном износу предвиђеном важећом Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ бр. 121/12), умањен за 50% иако у време доношења првостепеног решења надлежни министар није донео подзаконски акт у смислу члана 23. став 3. важећег Закона о адвокатури, који регулише начин обрачуна награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.

Правилником о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС“ бр. 2/04, 32/04, 8/05, 10/06, 53/06 и 104/06) који је био на снази у време доношења побијаног првостепеног решења којим је одлучено о трошковима кривичног поступка, односно све док није стављен ван снаге одредбом члана 2. Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности („Службени гласник РС“ бр. 23/14), прописано је да адвокат који је постављен за браниоца по службеној дужности у кривичном поступку има право на новчану награду у износу од 50% од награде предвиђене Тарифом Адвокатске коморе која се примењује у седишту суда који је одредио одбрану по службеној дужности. Како Закон о адвокатури у прелазним и завршним одредбама не садржи одредбу која се односи на престанак важења Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности, који је био на снази у време доношења и ступања на снагу Закона о адвокатури, а важење поменутог Правилника није временски ограничено, већ је исти стављен ван снаге доношењем новог Правилника о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности, то је првостепени суд правилно поступио када је износ награде браниоца окривљеног утврђен применом адвокатске тарифе важеће у време одлучивања, умањио за 50 %.

У време када је донето другостепено решење (Кв.бр.773/14) тачније дана 11.03.2014.године, на снагу је ступио Правилник од 26.02.2014.године („Службени гласник РС“ бр. 23/2014), који на исти начин прописује висину новчане награде браниоца у износу од 50% од награде предвиђене Тарифом.

Налазећи, из изнетих разлога, да побијаним правноснажним решењима није учињена повреда закона на коју се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окр. О.Т., Врховни касациони суд је, на основу члана 490. и члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                                                                                Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.