Бранилац окр. Д.Ј., адвокат Р.А., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, односно због повреде одредаба кривичног поступка учињених у поступку пред Апелационим судом у Београду, погрешне примене Кривичног законика на утврђено чињенично стање и повреде одредаба ЗКП из члана 439. став 1. тачка 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине првостепену и другостепену пресуду због повреде кривичног закона и предмет врати на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) (у даљем тексту: ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окр. Д.Ј. сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Д.Ј., адвоката Р.А., је неоснован.

Неосновано бранилац окривљеног захтевом за заштиту законитости побија означене правноснажне пресуде због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2. ЗКП и с тим у вези истиче да је квалификацијом дела окривљеног по закону важећем у време извршења дела примењен строжи пропис противно одредби члана 5. став 2. Кривичног законика, с обзиром да је изменама кривичног закона након извршења дела кривично дело противприродни блуд из члана 110. КЗ РС, које је окривљеном оптужницом стављено на терет, престало да постоји и да сада у Кривичном законику постоји сасвим друга законска квалификација, односно друго кривично дело које је блаже за окривљеног, па да је суд морао применити тај законски пропис као блажи за окривљеног.

Оцењујући као неосноване наводе жалбе браниоца окривљеног изјављене против првостепене пресуде, истоветне напред изложеним наводима захтева за заштиту законитости, другостепени суд је за ту оцену и за заузето правилно правно становиште да кривично дело из члана 110. став 2. КЗ РС за које је окривљени оптужен и оглашен кривим првостепеном пресудом није декриминализовано (престало да постоји) доношењем новог закона – Кривичног законика („Службени гласник РС“ бр. 85/05), јер су радње извршења тог дела садржане у законском опису бића кривичног дела силовање из члана 178. став 3. Кривичног законика и да тај закон није блажи за окривљеног од кривичног закона (КЗ РС) који је био на снази у време извршења дела, у својој пресуди (на страни 4 став 2) изнео потпуне и правилне разлоге које у свему прихвата Врховни касациони суд и на исте упућује, без њиховог детаљног понављања, а у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.

Налазећи, из изнетих разлога, да првостепеном ни другостепеном пресудом није учињена повреда закона на коју се указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                                                                  Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                     Јанко Лазаревић,с.р.