Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11...43/13), прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреде одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. ст. 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно цитираним законским одредбама, право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости, ограничено је у погледу разлога искључиво на ове повреде, које су таксативно наведене у члану 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног Д.З. у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијаним пресудама учињене повреде одредаба члана 246. став 1. ЗКП, у вези са чланом 438. став 2. тачка 3. ЗКП и с тим у вези наводи да је пресуда Основног суда у Сремској Митровици К 536/12 од 14.09.2012. године окривљеном достављена преко огласне табле суда, на који начин су учињене повреде одредаба о уредној достави пресуде окривљеном. Према ставу браниоца, због неуредне доставе окривљеном, ова пресуда није ни постала правноснажна, те према окривљеном није ни могла бити опозвана условна осуда изречена том пресудом, како је то учињено пресудом Основног суда у Сремској Митровици Кв број 492/13 од 29. 04. 2013. године, те на који начин је учињена и повреда одредаба члана 162. став 3. ЗКП који се примењивао у време доношења првостепене пресуде.

Како је, дакле, бранилац окривљеног Д.З. захтев за заштиту законитости поднео због повреда одредаба члана 246. став 1. ЗКП у вези са чланом 438. став 2. тачка 3. ЗКП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...43/13), односно због повреда одредаба члана 162. став 3. раније важећег ЗКП (''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ... 76/10), које повреде нису таксативно набројане одредбом члана 485. став 4. ЗКП, те не представљају разлоге због којих је у смислу ове одредбе дозвољено подношење захтева окривљенима и браниоцима окривљених, односно указује се на недозвољене разлоге за подношење захтева, то је Врховни касациони суд захтев одбацио као недозвољен, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 43/13).

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                           Невенка Важић, с.р.