Након што је примерак захтева, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода у захтеву, након што је испитао првостепену пресуду у смислу члана 604. став 1. ЗКП и нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене у захтеву наводи да је окривљеној приватном тужбом стављено на терет да је ''на породичној кући и гаражи приватног тужиоца разбила сва стакла на прозорима и вратима'', док је изреком првостепене пресуде оглашена кривом да је ''на породичној кући у приземном делу и гаражи подесним предметом разбила стакла на прозорима и вратима''. Уношењем у изреку речи ''у призeмном делу'' и ''подесним предметом'', првостепени суд је прекорачио оптужбу и тиме учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. раније важећег ЗКП, а исту повреду учинио је и другостепени суд потврђивањем првостепене пресуде.

По налажењу Врховног касационог суда, неосновано бранилац окривљне у захтеву указује на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. раније важећег ЗКП (''Службени лист СРЈ'', бр. 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ... 76/10).

Супротно наводима захтева, првостепени суд није прекорачио оптужбу тиме што је у изреку пресуде унео речи ''у призменом делу'' и ''подесним предметом'', већ је само без релевантних измена чињеничног описа који је уподобљен утврђеним чињеницама и који, при томе, садржи сва битна обележја кривичног дела за које је окр. М.П. оптужена и оглашена кривом.

Осим тога, исту повреду закона бранилац је истицао и у жалби на првостепену пресуду, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе, на страни 2, у шестом ставу образложења пресуде, дао довољне и јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Бранилац окривљене као разлоге подношења захтева наводи и повреде одредаба члана 351. став 1. и 2. раније важећег ЗКП као и повреде одредбе члана 388. ЗКП, међутим, наведене повреде, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, не могу бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Осталим наводима захтева бранилац оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом у вези са оценом изведених доказа од стране судова у редовном поступку као и у вези са механизмом оштећења туђе ствари, посебно указујући да окривљена са ... година старости и тешка ... кг, а висока ... цм, са тешко нарушеним здрављем неуролошке природе није могла да прескочи ограду висине 160 цм и изврши предметно кривично дело. Међутим, ни чињенично стање, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, не може бити разлог за подношење овог ванредног правног лека.

Најзад, наводи захтева да је првостепеном и другостепеном пресудом повређено основно уставно начело из члана 32. Устава Републике Србије, право на правично суђење, нису могли бити предмет испитивања од стране Врховног касационог суда, с обзиром на то да када се захтев подноси због повреде неког права зајемченог Уставом, таква повреда мора бити утврђена одлуком Уставног суда и та одлука мора бити достављена уз захтев за заштиту законитости, а у конкретном случају, бранилац окривљене такву одлуку није доставио.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                              Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                        Зоран Таталовић, с.р.