Истом пресудом, на основу члана 355. тачка 2. ЗКП, окривљени М.Ј. ослобођен је од оптужбе да је извршио једно кривично дело обљуба са дететом из члана 180. став 1. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.305/14 од 12.11.2014. године, усвајањем жалбе окривљеног М.Ј. и његових бранилаца – адвоката А.Ц. и И.К., пресуда Вишег суда у Београду К бр.823/13 од 20.12.2013. године преиначена је у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеном М.Ј. за кривично дело из члана 180. став 1. КЗ утврђена казна затвора у трајању од три године, за кривично дело из члана 185. став 3. у вези става 1. КЗ казна затвора у трајању од шест месеци, док је за кривично дело из члана 185. став 1. КЗ задржана као правилно утврђена казна затвора у трајању од четири месеца, након чега је окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године и шест месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 19.01.2011. до 22.03.2012. године, док су у престалом делу жалбе окривљеног и његових бранилаца, као и жалба Вишег јавног тужиоца у Београду, одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.Ј., адвокат И.К., на основу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, те због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, односно повреде члана 440. ЗКП, са предлогом да се побијане пресуде укину и предмет врати Апелационом суду у Београду, измењеном већу, на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП-а, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Како бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, те погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, односно повреде члана 440. ЗКП, као и због, како то произилази из образложења захтева, повреде члана 17. став 2. ЗКП, које повреде сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                           Председник већа – судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                      Невенка Важић, с.р.