.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1256/2014
27.01.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. М.З., због продуженог кривичног дела обљуба над немоћним лицем из члана 179. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. И.Ц., поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Лесковцу Кв 11/14 од 27.06.2014. године и Апелационог суда у Нишу Кж2 700/14 од 02.09.2014. године, у седници већа одржаној 27.01.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окр. М.З., поднет против правноснажних решења Вишег суда у Лесковцу Кв 11/14 од 27.06.2014. године и Апелационог суда у Нишу Кж2 700/14 од 02.09.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Лесковцу Кв 11/14 од 27.06.2014. године, одбачен је захтев окр. М.З. за понављање поступка у предмету Вишег суда у Лесковцу К. 134/10.
Решењем Апелационог суда у Нишу Кж2 700/14 од 02.09.2014. године, одбијена је као неоснована жалба окр. М.З. изјављена против првостепеног решења.
Против наведених решења бранилац окривљеног М.З., адв. И.Ц., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде одредаба Законика о кривичном поступку из члана 74., 438. став 1. тачка 1., тачка 7. до 10., став 2. тачка 2., члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. став 3. и 4., са предлогом да Врховни касациони суд захтев уважи и „предузме мере из своје надлежности у циљу очувања законитости“.
Врховни касациони суд је у седници већа рамотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева наводи повреде одредаба Законика о кривичном поступку из члана 74, 438. став 1. тачка 1., тачка 7. до 10., став 2. тачка 1., члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. став 3. и 4., које повреде, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП представљају законске разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.
Међутим, у образложењу захтева не указује конкретно у чему се наведене повреде састоје, већ наводи да у конкретном случају не постоји ни један доказ да је окривљени извршио кривично дело за које је осуђен, затим да није вршена ДНК анализа малолетне оштећене, затим износи своју оцену исказа малолетне оштећене ... чиме у суштини оспорава чињенично стање утврђено у редовном поступку.
Чињенично стање, међутим, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Осим тога, предметни захтев поднет је против одлука судова поводом захтева за понављање кривичног поступка, а Врховни касациони суд приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости није овлашћен да цени испуњеност разлога за понављање кривичног поступка, који се односе на чињенично стање.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окр. М.З. оценио недозвољеним и на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар - саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.
