Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 189/14 од 16.10.2014. године одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљеног и потврђена пресуда Основног суда у Шиду К 774/11 од 11.04.2014. године.

Против наведених правноснажних пресуда, у смислу члана 483. став 1. ЗКП-а бранилац окривљеног, адвокат В.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП-а, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине првостепену пресуду и предмет врати том суду на поновно суђење или да преиначи другостепену пресуду тако што ће донети ослобађајућу пресуду.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, након достављања примерка захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП-а, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву браниоца окривљеног, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Т., адвоката В.Ј., је неоснован.

Неосновано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног правноснажне пресуде побијају због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП-а наводима да у радњама окривљеног нема противправности, што искључује постојање кривичног дела. Према ставу одбране, пријављивањем промета у пореској пријави окривљени би стекао право да користи претходни ПДВ у истом износу (385.559,70 динара) за који се терети да је избегао да плати и за који је наводно оштетио буџет Републике Србије, односно износ за који је правноснажно оглашен кривим. Првостепени суд је пропустио да примени одредбу члана 42. Закона о ПДВ-у те је пропустио да утврди да предметни рачун испуњава све материјалне суштинске услове за коришћење претходног ПДВ-а, а једино није испунио један формални услов, а то је предаја пореске пријаве.

Одбрана налази да кривично дело пореска утаја постоји када неко лице прикрива промет да би избегло плаћање пореза, док у овом случају важи супротно, односно приказивање промета иде у корист окривљеног, а прикривање промета иде на штету окривљеног, што све указује да заиста нема противправности у радњама окривљеног.

Међутим, Врховни касациони суд ове наводе у захтеву браниоца окривљеног којима се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП-а оцењује као неосноване, налазећи да су исте повреде закона већ истицане у жалби браниоца окривљеног и да је о истима другостепени суд већ одлучивао. Како Врховни касациони суд прихвата разлоге жалбеног суда дате у пресуди Кж1 189/14 од 16.10.2014. године, то у смислу члана 491. став 2. ЗКП-а упућује на разлоге садржане у пресуди жалбеног суда.

С`обзиром на напред наведено, Врховни касациони суд налази да су неосновани и наводи у захтеву браниоца окривљеног којима се указује да се у конкретном случају може говорити о делу малог значаја и да су нижестепени судови били дужни да примене одредбу члана 18. Кривичног законика, која прописује да није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела, представља дело малог значаја, а дело је малог значаја ако је степен кривице учиниоца низак, ако су штетне последице одсутне или су незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције, с`обзиром на то да радње окривљеног описане у изреци правноснажних пресуда садрже сва битна обележја кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 1. Кривичног законика, за које је окривљени М.Т.оглашен кривим и кажњен по закону. За ово кривично дело прописана је казна затвора од 6 месеци до 5 година и новчана казна, дакле обавезно је кумулативно изрицање ове кривичне санкције, тако да кривично дело није малог значаја, у смислу члана 18. став 3. Кривичног законика.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 491. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                     Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                          Драгиша Ђорђевић, с.р.