
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 2/2015
28.01.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.Ђ., због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 43. у вези члана 156. став 11. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости поднетом од стране окривљеног М.Ђ., поднетом против правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда - Одељење у Крагујевцу бр. I-112Прж 21709/14 од 07.11.2014. године, у седници већа одржаној дана 28.01.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног М.Ђ., поднет против правноснажне пресуде Прекршајног апелационог суда - Одељење у Крагујевцу бр. I-112Прж 21709/14 од 07.11.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Прекршајног суда у Крагујевцу 18Пр бр. 11746/12 од 05.06.2014. године, окривљени М.Ђ. оглашен је кривим због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 43. у вези члана 156. став 11. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и осуђен на новчану казну у износу од 15.000,00 динара, сходно члану 331. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а ако окривљени изречену казну не плати у остављеном року иста ће се заменити казном затвора у трајању од 15 дана, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, сходно члану 36. и члану 37. Закона о прекршајима. Истом пресудом окривљени је обавезан да плати трошкове прекршајног поступка и то на име паушала износ од 1.200,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.
Пресудом Прекршајног апелационог суда - Одељење у Крагујевцу бр. I- 112Прж 21709/14 од 07.11.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца кажњеног М.Ђ., а решење Прекршајног суда у Крагујевцу 18Пр бр. 11746/12 од 02.10.2014. године, потврђено.
Против пресуде Прекршајног апелационог суда - Одељење у Крагујевцу бр. I-112Прж 21709/14 од 07.11.2014. године, захтев за заштиту законитости поднео је окривљени М.Ђ., због повреде закона, повреде основних људских права и слобода зајемчених Уставом РС и Европском конвенцијом о заштити људских права и слобода и то повреде права на суђење у разумном року и права на правично суђење - члан 32. Устава РС, повреде права на накнаду штете - члан 35. Устава РС, поврде права на једнаку заштиту права и права на правно средство - чл. 36. Устава РС и повреде права на рад са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијану пресуду и предмет врати суду на поновни поступак или пак да исту укине и предмет врати суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости окривљеног М.Ђ., па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 285. став 2. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, број 65 од 25.07.2013. године), прописано је да захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Дакле, из цитиране законске одредбе јасно произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а не и окривљеном који само има могућност да надлежном јавном тужиоцу поднесе иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости на основу којег надлежни јавни тужилац одлучује да ли има места подношењу овог ванредног правног лека.
Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости подигао окривљени, на шта по закону није овлашћен, то је подигнути захтев за заштиту законитости окривљеног одбачен као недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Зорица Стојковић, с.р. Невенка Важић, с.р.