Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног је захтев за заштиту законитости поднео против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 бр.1173/14 од 18.07.2014. године, којим је одбијена жалба изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв 231/14 од 30.06.2014. године, а којим је одбијен као неоснован захтев окривљеног Б.Ц. за понављање кривичног поступка по правноснажним пресудама Окружног суда у Новом Саду К бр.681/07 од 04.11.2008. године и Вишег суда у Сремској Митровици К бр.324/10 од 09.11.2010. године.

Међутим, захтевом за заштиту законитости, бранилац окривљеног Б.Ц. у суштини не побија правноснажно решење, већ истиче да је наведеним правноснажним пресудама окривљени два пута осуђен због истог кривичног дела, на који начин је учињена повреда начела ''ne bis in idem'' на штету окривљеног, дакле, указује да је наведеним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Из свега наведеног произилази да бранилац окривљеног у суштини истиче да је правноснажним решењем учињена повреда одредаба члана 473. став 1. тачка 4. ЗКП, указивањем да је у конкретном случају окривљеном морало бити суђено у једном поступку, којим би била обухваћена сва кривична дела која су му стављена на терет уз доношење јединствене пресуде, дакле, да полемише о чињеницама које су већ биле предмет оцене у побијаном решењу, при чему не наводи ниједан разлог који је таксативно набројан у члану 485. став 4. ЗКП, а из ког разлога би окривљеном и његовом браниоцу било дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Стога је Врховни касациони суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ц. одбацио као недозвољен, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                           Невенка Важић, с.р.