Апелациони суд у Нишу решењем Р1 44/14 од 05.12.2014. године није дозволио одлучивање о ревизији тужиоца као о изузетно дозвољеној ревизији у смислу члана 404. ЗПП.

Против овог решења тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијаног решења у смислу члана 386. у вези члана 402. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да жалба није основана.

У проведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане чланом 374. став 2. тач. 1) до 3), 5), 7) и 9) ЗПП на које другостепени суд, сходно члану 386. став 3. истог закона пази по службеној дужности, а у жалби се не указује на неку од преосталих битних повреда одредаба парничног поступка.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 49/13-УС и 74/13-УС) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени апелационог суда, односно Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Апелациони суд је правилно применио цитирану одредбу када није дозволио да се о ревизији тужиоца одлучује као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП. Оцена је и Врховног касационог суда да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса нити је потребно ново тумачење права узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге одбијања тужбеног захтева. Материјално право – одредба члана 141. став 1. тачке 12. и 13. Закона о основама система образовања и васпитања (''Службени гласник РС'' 72/09) правилно је тумачено и примњено па ни у случају прихватања одлучивањa о ревизији тужиоца у смислу члана 404. став 1. ЗПП не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиоца.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 401. тачка 2) ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије по општим правилима из члана 403. и члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, па је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Према одредби члана 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У конкретном случају тужилац је 10.06.2010. године против тужене поднео тужбу ради поништаја одлуке тужене којом му је изречена дисциплинска мера – новчано кажњавање због учињене теже повреде радне обавезе, па се не ради о спору о заснивању, постојању или престанку радног односа. У тужби тужилац није означио вредност предмета спора.

Како се, дакле, не ради о парници из члана 441. ЗПП, а не постоји ни услов за изјављивање ревизије у смислу члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

                                                                                                     Председник већа судија

                                                                                                     Миломир Николић,с.р.