Против наведених правноснажних пресуда, на основу члана 71. и члана 483. став 1. ЗКП, бранилац окривљеног М.Ђ. поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона, одредаба члана 124, члана 402, члана 84, члана 460. став 4, члана 419. став 2, члана 455. став 1. тачка 2) и 3) и члана 457. Законика о кривичном поступку, те одредаба члана 64, 65. и 66. Кривичног законика све у вези са чланом 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев те да преиначи пресуду Апелационог суда у Новом Саду тако што ће обе жалбе одбити као неосноване и потврдити првостепену пресуду Основног суда у Зрењанину или да укине обе побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење Основном суду у Зрењанину, те уз предлог да Врховни касациони суд на основу члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду одложи, јер је осуђени старија особа која је слабог здравственог стања.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног М.Ђ., адвоката Д.П., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, која представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног М.Ђ. се указује на повреде одредаба члана 124, члана 402, члана 84, члана 460. став 4, члана 419. став 2, члана 455. став 1. тачка 2) и 3) и члана 457. Законика о кривичном поступку. Захтевом се указује и на повреду одредаба члана 441. став 1. и 2. ЗКП у вези са одредбама члана 64, 65. и 66. Кривичног законика, међутим, повреда ни једне од наведених одредаба не представља законом прописани разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца.

Такође, поднетим захтевом се оспорава оцена изведених доказа и то налаза и мишљења вештака саобраћајне струке, наводима да се у списима предмета налазе два дијаметрално супротна вештачења, при чему их суд није усагласио нити је извршио супер вештачење због чега је чињенично стање погрешно утврђено, те се оспорава оцена одбране окривљеног М.Ђ., чиме се, без нумеричког означавања, суштински указује на одредбу члана 440. ЗКП, односно правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања, што такође није законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                      Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                           Драгиша Ђорђевић, с.р.