Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП-а, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП-а прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП-а, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП-а, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП-а.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП-а.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Р., адвоката И.Р., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се, без нумеричког означавања, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП-а, наводима да у изреци (нити у уводном делу), првостепеног решења није наведен законски основ за продужење притвора окривљеног Б.Р.

Поред тога захтевом се, такође без нумеричког означавања, указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, наводима да у побијаном решењу нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет одлучивања, односно о чињеницама одлучним за продужење притвора окривљеном Б.Р.

Наводима у захтеву браниоца да окривљени Б.Р. није био у путничком возилу у коме је наводно пронађена супстанца која је предмет кривичног поступка; да окривљени са саокривљенима нема никакве контакте нити везе јер међу њима постоји огромна разлика у годинама старости; да окривљени са окривљенима не живи у истом месту ... , се суштински указује на чињенична питања која су предмет редовног кривичног поступка, односно одредбу члана 440. ЗКП.

Како наведене повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 440. ЗКП не представљају дозвољене законске разлоге за подношење овог ванредног правног лека, у смислу одредбе члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, од стране окривљеног преко браниоца, то је Врховни касациони суд поднети захтев одбацио као недозвољен, у смислу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                      Председник већа-судија,

Олгица Козлов,с.р.                                                                            Драгиша Ђорђевић,с.р.