Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж1 1343/14 од 14.07.2014. године одбио као неосновану жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду. Против правноснажне другостепене пресуде, дела којим је правноснажно поништено решење о престанку радног односа тужиоцу, тужени је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију из свих законских разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 2. тог закона, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде се ревизијом посебно не указује. У правноснажно окончаном поступку је утврђено да је тужилац био у радном односу код туженог на неодређено време, распоређен на радно место руковаоц дробилачког постројења. Правилником о систематизацији послова и радних задатака туженог из 2007. године су предвиђена радна места по врсти и степену стручне спреме, посебном радном искуству, а његов саставни део је била организациона шема послова. Одлуком директора туженог од 30.07.2010. године измењен је члан 7. став 1. овог правлника тако што је смањен број извршилаца са 59 на 21, а саставни део одлуке је нова организациона шема од тог датума, при чему правилник из 2007. године није престао да важи. Наведеном одлуком је промењен само број извршилаца, нека радна места су укинута, а услови за радна места су остали непромењени. Директор туженог је одлуком од 02.08.2010. године покренуо поступак утврђивања вишка запослених, а 04.08.2010. године је донет предлог програма решавања вишка запослених, са предвиђеним основним и допунским критеријумима за утврђивање вишка запослених и списком запослених оглашених технолошким вишком. Предлог је ради давања мишљења достављен синдикату и Националној служби за запошљавање. По достављеном мишљењу, директор туженог је 23.08.2010. године донео програм решавања вишка запослених, са списком запослених за чијим радом је престала потреба и критеријумима садржаним у предлогу програма. Радно место на које је тужилац био распоређен, овим програмом није укинуто, али је уместо претходних 6 њиме предвиђено само 2 извршиоца. Оспореним решењем, тужиоцу је престао радни однос са даном 31.08.2010. године, због смањеног обима посла – организационе промене и утврђено је његово право на отпремнину у смислу члана 158. Закона о раду, која му је и исплаћена.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су усвојили тужбени захтев и поништили као незаконито решење о престанку радног односа тужиоцу.

Одредбом члана 179. тачка 9. Закона о раду је прописано да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Према општем правилу о терету доказивања у смислу члана 228. Закона о парничном поступку, ко шта тврди, коме шта иде у прилог, дужан је то и да докаже. Странке су дужне да изнесу све чињенице на којим заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице или којим оспорава наводе и доказе противника.

У конкретном случају, тужени није пружио доказ да је неким општим актом укинуо радно место тужиоца, као ни доказ да је престала потреба за радом тужиоца, с обзиром да није конкретизовао разлоге из којих тужиоцу отказује уговор о раду. Како нису примењени утврђени критеријуми предвиђени програмом о решавању вишка запослених, то је правилно закључивање нижестепених судова да је основан захтев тужиоца за поништај оспоредног решења као незаконитог.

Са наведеног, ревизијом туженог се неосновано истиче погрешна примена материјалног права.

Из наведених разлога, а како се ревизијом не доводи у сумњу правилност и законитост побијане одлуке, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Снежана Андрејевић,с.р.