Виши суд у Јагодини, пресудом Кж1-407/14 од 27.02.2015. године, одбио је као неосновану жалбу бранилаца окривљеног С.Ј., адв. Д.П. и пресуду Основног суда у Јагодини 4К. бр. 92/13 од 04.12.2013. године потврдио.

Бранилац окривљеног С.Ј., адв. Д.П., поднео је захтев за заштиту законитости против пресуде Вишег суда у Јагодини Кж1-407/14 од 27.02.2015. године, због повреде закона – члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и донесе пресуду којом ће преиначити наведену пресуду Вишег суда у Јагодини донету по редовном правном леку и ослободити окривљеног С.Ј., а из овако датих разлога за подношење захтева и предлога у погледу одлуке надлежног суда о истом, произилази да се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног односи и на првостепену пресуду основног суда у Јагодини 4К. бр. 92/13 од 04.12.2013. године.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. С.Ј., адв. Д.П., је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаном другостепеном пресудом учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, по питању да ли је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити, јер је окривљени оглашен кривим за кривично дело крађе, а у оптужном предлогу јавног тужиоца од 23.04.2013. године, описана је животна ситуација која је у члану 156. Закона о енергетици предвиђена као самовласно прибављање права, па дело које је окривљени извршио евентуално може бити кривично дело самовлашће из члана 330. став 1. КЗ.

Изложени наводи захтева, по оцени Врховног касационог суда, нису основани. Ово из разлога што из чињеничног описа дела у изреци првостепене пресуде, сагласног опису у оптужном акту, измењеном поднеском од 23.04.2013. године, произилазе сва законска обележја кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим, како објективна обележја која се односе на радњу извршења дела – одузимање туђе покретне ствари (електиричне енергије), на начин што је окривљени, након брисања из евиденције купаца и демонтирања његовог прикључка на нисконапонску мрежу, без одобрења ЕД Јагодина извршио прикључење свог објекта на нисконапонску мрежу спајањем проводника свог кућног прикључка са проводницима нисконапонске мреже и неовлашћено, у означеном периоду, без евидентирања потрошње користио електричну енергију за своје потребе, чија је вредност 69.804,00 динара, тако и субјективна обележја дела која се тичу свести окривљеног о делу и забрањености истог и намере окривљеног да присвајањем туђе покретне ствари прибави себи противправну имовинску корист.

Налазећи, из изетих разлога, да побијаним правоснажним пресудама није учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП на коју се, неосновано, указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окр. С.Ј., Врховни касациони суд је, на основу чл. 490. и 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар                                                                                         Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                           Јанко Лазаревић,с.р.