Бранилац окривљеног С.К., адвокат М.С., благовремено је поднела захтев за заштиту законитости против напред наведених правноснажних пресуда из разлога прописаних чланом 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи првостепену пресуду, тако што ће усвојити жалбе браниоца окривљеног и окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ или тако што ће укинути другостепену и првостепену пресуду и предмет вратити другостепеном, односно првостепеном суду на поновни поступак.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева, па је између осталих у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП, као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог Законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) и члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом. Бранилац окривљеног који има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети сам окривљени у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, захтев за заштиту законитости може поднети искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног С.К. у захтеву за заштиту законитости истиче да се побијане правноснажне пресуде заснивају искључиво на изјавама и обавештењима које је јавни тужилац прикупио у преткривичном поступку и да су на тај начин нижестепени судови поступали супротно одредби члана 504ђ ЗКП („Сл. гласник РС“, број 72/2009), не указујући да при том су наведени докази сами по себи или по начину прибављања незаконити и да се на истима пресуда не може заснивати, што би представљало битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП која је дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеног у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Имајући у виду да повреда одредбе члана 504ђ ЗКП („Сл. гласник РС“, број 72/2009), није разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то је захтев браноица окривљеног у овом делу оцењен као недозвољен.

Осталим наводима захтева да у конкретном случају нема доказа да је окривљени учинио кривично дело посебно имајући у виду да окривљени са пронађеним наркотицима нема било какве везе, јер његов профил није садржан у добијеним спорним ДНК профилима узетим из материјала у предметном стану, како то произлази из налаза ДНК Центра за генетику, по налажењу овог суда, правноснажне пресуде се побијају због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, што такође није дозвољен разлог због којег окривљени у смислу члана 485. став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости, па је захтев браниоца окривљеног и у овом делу оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар – саветник                                                                                     Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                   Јанко Лазаревић,с.р.