Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р4 к 13/2014
24.11.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету предлагача Б.М., против противника предлагача Република Србија – Врховни касациони суд, поступајући по захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, дана 24.11.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Врховни касациони суд оглашава се апсолутно ненадлежним за поступање по захтеву предлагача Б.М., чији је пуномоћник С.М. за заштиту права на суђење у разумном року, против противника предлагача Република Србија – Врховни касациони суд, па се поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач Б.М. и његов пуномоћник С.М., поднели су Врховном касационом суду дана 06.09.2014. године захтев за заштиту права на суђење у разумном року, против противника предлагача Република Србија – Врховни касациони суд (Врховни суд Србије). У поднетом захтеву се наводи да су дана 26.08.2009. године поднели Врховном суду Србије захтев за испитивање законитости правноснажног решења Окружног суда у Нишу Кж 1268/08 од 14.08.2008. године, којим је одбијена као неоснована жалба осуђеног Б.М. изјављена против решења Општинског суда у Алексинцу Кв. 101/08 од 05.05.2008. године.

Одлучујући о наведеном захтеву, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, па је нашао:

Одредбом члана 8а. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 101/2013), предвиђено је да странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року, може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року. Захтевом из става 1. овог члана може се тражити и накнада за повреду права на суђење у разумном року. Ако се захтев односи на поступак који је у току пред Привредним апелационим судом, Прекршајним апелационим судом или Управним судом, о захтеву одлучује Врховни касациони суд, а одредбом члана 8б. став 3. наведеног закона, предвиђено је да против решења о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року може се поднети жалба Врховном касационом суду у року од 15 дана.

Из поднетог захтева произилази да се захтев односи на трајање поступка пред Врховним касационим судом (Врховним судом Србије).

Наведеном одредбом члана 8а. став 3. Закона о уређењу судова предвиђено је да Врховни касациони суд одлучује, ако се захтев односи на поступак који је у току пред Привредним апелационим судом, Прекршајним апелационим судом или Управним судом.

Како се поднети захтев односи на трајање поступка пред Врховним касационим судом (Врховним судом Србије), а наведена законска одредба не предвиђа могућност одлучивања по захтеву на трајање поступка пред Врховним касационим судом, то је Врховни касациони суд сходно члану 16. став 2. Закона о парничном поступку који се примењује сходно члану 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку одлучио као у изреци решења.