Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.С., због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.С., адвоката А.И., поднетом против правноснажних пресуда Другог основног суда у Београду К 76/15 од 29.04.2015. године и Вишег суда у Београду Кж1 319/15 од 28.07.2015. године, у седници већа одржаној 22.10.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.С., адвоката А.И., поднет против правноснажних пресуда Другог основног суда у Београду К 76/15 од 29.04.2015. године и Вишег суда у Београду Кж1 319/15 од 28.07.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду К 76/15 од 29.04.2015. године окривљени С.С. је оглашен кривим да је извршио кривично дело угрожавање сигурноси из члана 138. став 2. у вези става 1. КЗ и кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ, за која кривична дела су му претходно утврђене казне и то за кривично дело из члана 138. став 2. у вези става 1. КЗ казна затвора у трајању од три месеца, а за кривично дело из члана 121. став 1. КЗ казна затвора у трајању од шест месеци, па му је затим изречена условна осуда, тако што му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од осам месеци и истовремено одређено да се та казна затвора неће извршити уколико окривљени у року проверавања од три године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Оштећене А.С. и Д.С. су ради остваривања имовинскоправног захтева упућене на парницу. Истом пресудом окривљени С.С. је обавезан да суду на име трошкова кривичног поступка – вештачења плати износ од 39.760,00 динара, а на име судског паушала износ од 8.000,00 динара, све у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 319/15 од 28.07.2015. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног С.С. и његовог браниоца, а пресуда Другог основног суда у Београду К 76/15 од 29.04.2015. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног С.С., адвокат А.И. због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или побијане пресуде укине и предмет врати на поновну одлуку органу поступка пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да је током првостепеног поступка прекршен Законик о кривичном поступку, јер је суд извео доказе само саслушањем наводно оштећених у овом поступку, док су сви доказни предлози одбране који су имали за циљ расветљавање спорног догађаја одбијени, односно суд је одбио предлог за саслушање судског вештака др М.Ј., као и предлог за реконструкцију догађаја, а који доказни предлози су могли бити изведени на једном главном претресу, па је по оцени браниоца на овај начин повређено и право на правично суђење и право на одбрану окривљеног.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног у суштини указује на то да током првостепеног поступка суд није могао да одбије доказне предлоге које је предложила одбрана, а чиме указује на повреду члана 395. Законика о кривичном поступку.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да је првостепени суд приликом доношења одлуке на погрешан начин применио Кривични законик, јер у конкретном случају нема елемената бића кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. КЗ, а којим наводима бранилац окривљеног, по оцени овог суда, указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. У вези са наведеном повредом бранилац истиче да суд током поступка на основу изнетог чињеничног стања није на несумњив начин утврдио да ли су се критичном приликом оштећене осетиле угроженим, а што је потребно да би се остварило биће кривичног дела из члана 138. став 1. КЗ, будући да суд приликом оцењивања доказа није ценио исказе оштећених у деловима у којима су навеле да нису осећале опасност и да нису имале страх од оптуженог, те суд није имао у виду да се у конкретном случају ради о свађи у којој су сви учесници равноправно учествовали.

Изнетим наводима захтева за заштиту законитости, по оцени овог суда, бранилац окривљеног цени изведене доказе током поступка и износи своје чињеничне закључке, а везано за то да ли су се оштећене критичном приликом осетиле угроженим за своју сигурност, а који чињенични закључци су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама, због чега бранилац окривљеног иако указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, фактички оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Надаље, бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да у односу на кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ, за које је окривљени такође оглашен кривим побијаним пресудама, суд није на несумњив начин утврдио како је настала телесна повреда на коју се позива оштећена Д.С., те у том смислу суд није на добар начин ценио исказ вештака др М.Ј. који није искључио могућност да је до тешке телесне повреде критичном приликом дошло и самоповређивањем, притом суд поклања веру оштећеној Д.С. која је била актер настале свађе, а не прихвата исказ мајке осуђеног и окривљеног осуђује за дело чију вероватноћу настанка није утврдио.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа и у истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, а везано за настанак тешке телесне повреде коју је критичном приликом задобила оштећена Д.С.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде члана 395. ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног С.С. оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар–саветник                                                                                               Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                          Бата Цветковић,с.р.