Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1927/2015
20.11.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац, Јелене Боровац, Бранка Станића и Гордане Ајншпилер-Поповић, чланова већа, у спору тужиоца П.Б. из Н., чији је пуномоћник З.В., адвокат из Г.Х., против туженог Т. АД привредно друштво за о. и о. о., и. и д. у. из Б., кога заступа В.Ј., адвокат из Б., ради исплате разлике зараде, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 981/15 од 03.06.2015. године, у седници одржаној 20.11.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 981/15 од 03.06.2015. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 981/15 од 03.06.2015. године.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова за одговор на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 981/15 од 03.06.2015. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П1 1018/14 од 11.02.2015. године, којом је одбијен тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му исплати разлику у заради за период од фебруара 2011. до јуна 2011. године, у појединачно одређеним новчаним износима са законском затезном каматом од доспелости до исплате, а тужилац обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 84.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права. Предложио је да се ревизија сматра посебном применом чл. 404. став 1. Закона о парничном поступку, због потребе уједначења судске праксе.

Према чл. 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14), који се примењује на основу чл. 506. став 2. овог закона, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става првог овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став други).