.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 919/2015
28.10.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг Г.Ђ., због продуженог кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. и 1. у вези са чланом 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног Г.Ђ., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.629/15 од 09.07.2015. године, у седници већа одржаној дана 28. октобра 2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног Г.Ђ., поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.629/15 од 09.07.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Јагодини 6К бр.196/14 од 06.04.2015. године, окривљени Г.Ђ. оглашен је кривим због извршења продуженог кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. и 1. у вези са чланом 61. КЗ, за које дело му је применом одредаба чланова 64, 65. и 66. КЗ изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени за време од две године по правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.
Истовремено, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара, те на име трошкова кривичног поступка износ од 127.142,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Ставом два исте пресуде, на основу члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из члана 228. став 3. у вези става 2. у вези са чланом 61. КЗ и кривично дело проневере из члана 364. став 2. у вези става 1. КЗ. Истовремено је одређено да у односу на ова кривична дела трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.629/15 од 09.07.2015. године, делимичним усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Јагодини, пресуда Основног суда у Јагодини 6К бр.196/14 од 06.04.2015. године преиначена је само у погледу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу окривљеног Г.Ђ., због продуженог кривичног дела фалсификовања службене исправе из члана 357. став 3. у вези става 2. и 1. у вези са чланом 61. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци, док су жалба Основног јавног тужиоца у преосталом делу и жалба браниоца окривљеног у целини одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
Окривљени Г.Ђ. поднео је захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.629/15 од 09.07.2015. године, не наводећи законски основ, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости и ''предмет врати на поновни поступак и одлуку или да преиначи другостепену одлуку у погледу изречене затворске казне''.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости окривљеног Г.Ђ., па је нашао:
Захтев је недозвољен.
Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'' бр.72/11 и 121/2012), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. Одредбом става 3. истог члана, прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.
Имајући у виду да је захтев за заштиту законитости потписао само окривљени Г.Ђ., те да захтев не садржи ни печат, а ни потпис његовог браниоца, већ само меморандум одштампан на првој страни захтева, то је очигледно да је захтев поднео окривљени Г.Ђ. лично.
Обзиром да у смислу одредбе члана 483. став 1. ЗКП окривљени нема овлашћење да лично поднесе захтев за заштиту законитости, већ да овај ванредни правни лек може поднети искључиво преко свог браниоца, то је Врховни касациони суд захтев окривљеног Г.Ђ. одбацио као недозвољен, јер је поднет од стране неовлашћеног лица.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП (''Службени гласник РС бр. 72/11, 101/11 и 121/12), донета је одлука као у изреци.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р. Невенка Важић, с.р.
