Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 800/15 од 03.08.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.С., а пресуда Вишег суда у Пожаревцу 2К бр.28/14 од 30.04.2015. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.С. – адвокат Д.Ц., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, и то због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, указивањем да је на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци погрешно примењен кривични закон, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи обе нижестепене пресуде или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду, уз истовремени предлог да донесе одлуку о одлагању или прекиду извршења правноснажне пресуде.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају бранилац је у захтеву као разлог подношења само формално означио да је ''на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци погрешно примењен кривични закон'' што би представљало повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном и браниоцу, међутим у образложењу захтева наводи да окривљени Д.С. није тражио новац од сведока В.С., већ да му је сам сведок нудио новац за лекове које му је дао окривљени, да мотив окривљеног није био остваривање зараде, већ је лек давао сведоку из искључиво хуманих разлога, те да стога у конкретном случају нема елемената купопродаје психоактивних супстанци у смислу одредбе члана 246. став 1. Кривичног законика.

Из изнетих навода произилази да се нижестепене пресуде суштински побијају због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, а што не представља разлог због које је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, а због повреде закона.

Како је, дакле, у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено, а суштински се указује на недозвољне разлоге за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                              Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                         Невенка Важић, с.р.