Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је адвокат С.М., као пуномоћник браниоца по службеној дужности окр. Н.Ф., адв. С.Б., због повреде одредаба „закона о кривичном поступку из члана 438. став 1. тач. 8) и 11) 261-268. и др.“ и затим Закона о адвокатури, Адвокатске тарифе, чл. 13. Јединствених методолошких правила за израду прописа, уставних права на имовину, правично суђење, једнаку заштиту и правно средство, са предлогом да Врховни касациони суд донесе одлуку којом се утврђује да приликом доношења побијаних правноснажних решења није било места примени Правилника о висини награде за рад адвоката по службеној дужности, односно да се усваја захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окр. Н.Ф., адв. С.Б. и укидају правноснажна решења Првог основног суда у Београду 11К.бр.4644/11 од 14.07.2015. године у тачки два диспозитива и 1Кв.бр.1447/15 од 22.09.2015. године и предмет враћа Првом основном суду на поновно одлучивање или да преиначи побијана решења тако што ће признати право браниоцу на исплату преосталих 50% накнаде за процесне радње које нису признате побијаним решењем.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окр. Н.Ф., адв. С.Б., поднет преко пуномоћника адв. С.М., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

У конкретном случају, окр. Н.Ф. је решењем В.Ф. председника Првог основног суда у Београду Су I А/2011-511 од 21.06.2011. године постављен бранилац по службеној дужности, адв. С.Б., на основу члана 72. став 2. у вези са ставом 1. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ бр. 70/01, 68/02 и „Службени гласник РС“ бр. 58/04 ... 121/12), који је примењиван у време кад је покренут и вођен поступак против окривљеног у предметној кривичној ствари.

Одбрана по службеној дужности, у смислу цитиране законске одредбе, могућа је за цео ток кривичног поступка до правноснажног окончања истог. Како је кривични поступак против окр. Н.Ф., због кривичног дела из члана 204. став 1. тачка 1. у вези чл. 33. и 61. КЗ, у предмету Првог основног суда у Београду К.бр. 4644/11, правноснажно окончан доношењем пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 5484/12 од 11.12.2012. године, а захтев за заштиту законитости поднела је адв. С.Б. (преко свог пуномоћника адв. С.М.) која је у том поступку окривљеном била постављена за браниоца по службеној дужности, дакле само до правноснажног окончања поступка и која следствено напред цитираним законским одредбама и изнетим разлозима, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, то је предметни захтев поднет од неовлашћеног лица и стога недозвољен.

Из свих наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                               Председник већа - судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                       Јанко Лазаревић,с.р.