.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 3/2016
27.01.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у прекршајном предмету против Г.С., због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка Б.П., адв. С.В., поднетом против правноснажног решења Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II213 Прж 14565/15 од 27.08.2015. године, у седници већа одржаној дана 27.01.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости пуномоћника подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка Б.П., адв. С.В., поднет против правноснажног решења Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II213 Прж 14565/15 од 27.08.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II213 Прж 14565/15 од 27.08.2015. године, поводом жалбе подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка Б.П. а поступајући по службеној дужности преиначено је решење Прекршајног суда у Прокупљу I – 1 Пр 1193/15 од 18.06.2015. године у погледу правног основа, тако што је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против Г.С. због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру ближе описан у изреци првостепеног решења одбачен на основу члана 184. став 2. тачка 1. Закона о прекршајима јер радња описана у захтеву није прекршај.
Против наведеног решења пуномоћник подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка адв. С.В. поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона или другог прописа о прекршају, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијано решење укине и предмет врати на поновни поступак.
Врховни касациони суд је у седници већа испитујући дозвољеност поднетог захтева за заштиту законитости нашао:
Захтев је недозвољен.
Одредбом члана 285. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се против правноснажне пресуде може поднети захтев за заштиту законитости, ако је повређен закон или други пропис о прекршају или примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, опште прихваћеним правилом међународног права и потврђеним међународним уговорима, а ставом 2. истог члана је одређено да захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Дакле, из цитиране одредбе јасно произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости против правноснажних одлука донетих у прекршајном поступку припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а такво овлашћење ни једном законском одредбом није дато другим процесним субјектима, па ни подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка.
Имајући у виду да у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео је пуномоћник подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка Б.П., адв. С.В., који по закону на то није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је предметни захтев за заштиту законитости недозвољен, јер је поднет од стране неовлашћеног лица.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је а на основу члана 285. и члана 286. став 1. Закона о прекршајима одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Мила Ристић,с.р. Невенка Важић,с.р.
