Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.Н. – адвокат Б.Д., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП и због повреде права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде у делу у којем је окривљени М.Н. оглашен кривим и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да побијане пресуде преиначи у делу који се односи на окривљеног М.Н. тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за кривично дело лаке телесне повреде из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да су у конкретном случају испуњени услови за одбачај захтева (члан 487. став 2. тачка 3. ЗКП).

Одредбом члана 487. став 1. тачка 3. ЗКП, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако нема прописан садржај (члан 484. ЗКП).

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а да се у случају из члана 485. став 1. тач. 2. и 3. овог Законика мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Када је у питању разлог за подношење захтева садржан у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП, неопходно је да захтев за заштиту законитости садржи конкретне разлоге због којих се подноси, а што подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она конкретно састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног је, износећи разлоге за подношење захтева на основу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, у образложењу захтева навео повреду одредаба члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП „јер на основу проведених доказа није могла бити донета осуђујућа пресуда у односу на окривљеног М.Н.“, те повреду одредаба члана 439. тачка 3. ЗКП „јер је одлуком о кривичној санкцији повређен закон“, не конкретизујући у чему се конкретно ове повреде закона састоје.

Како се, дакле, у захтеву за заштиту законитости не наводи у чему се конкретно састоје повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП и члана 439. тачка 3. ЗКП учињене у правноснажној пресуди, односно поступку који јој је претходио, имајући у виду да Врховни касациони суд правноснажну одлуку, односно поступак који јој је претходио испитује само у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости и да није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно састоје повреде закона које се наводе у захтеву за заштиту законитости, то је овај суд оценио да захтев браниоца окривљеног у овом делу нема законом прописани садржај.

Уколико се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или угрожавања људских права и слобода (члан 485. став 1. тачка 3. ЗКП), неопходно је да уз захтев буде поднета и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права, сходно одредби члана 484. ЗКП.

Како бранилац окривљеног М.Н. уз захтев за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда, то је Врховни касациони суд оценио да захтев и у овом делу, у којем се правноснажна пресуда побија из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3. ЗКП и указује да је у поступку пред Вишим судом у Врању окривљеном повређено право на једнаку заштиту права на правно средство из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, нема законом прописан садржај.

Из наведених разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 3. ЗКП у вези са чланом 484. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                     Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                Невенка Важић, с.р.