
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 191/2016
09.03.2016. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Веска Крстајића, председника већа, Биљане Синановић, Милунке Цветковић, Соње Павловић и Маје Ковачевић Томић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.С., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.С., адв. С.Ћ., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К 53/14 од 29.10.2015. године и Апелационог суда у Нишу 20Кж1 1338/15 од 13.01.2016. године, у седници већа одржаној дана 09.03.2016. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.С., адв. С.Ћ., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К 53/14 од 29.10.2015. године и Апелационог суда у Нишу 20Кж1 1338/15 од 13.01.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Пироту К 53/14 од 29.10.2015. године, окривљени Д.С., оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од три године у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору од 22.08.2014. године до 09.04.2015. године као и време проведено на издржавању мере забране напуштања стана почев од 09.04.2015. године па до њеног укидања.
Окривљени је обавезан да плати на име трошкова кривичног поступка Вишем јавном тужилаштву износ од 6.000,00 динара као и Основном суду у Пироту на име трошкова кривичног поступка износ од 45.025,04 динара и на име паушала износ од 3.000,00 динара.
Према окривљеном је и изречена мера безбедности одузимања опојне дроге ближе описане у изреци првостепене пресуде.
Пресудом Апелационог суда у Нишу 20Кж1 1338/15 од 13.01.2016. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.С., а пресуда Вишег суда у Пироту К 53/14 од 29.10.2015. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Д.С., адв. С.Ћ., поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи у целини или делимично пресуду Вишег суда у Пироту К 53/14, и пресуду Апелационог суда у Нишу 20Кж1 1338/15, или пак исте укине у целини или делимично и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, и у седници већа, коју је одржао без достављања обавештења Републичком јавном тужиоцу и браниоцу окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости није основан.
Бранилац окривљеног Д.С., адв. С.Ћ. у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, то јест да се пресуде заснивају на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не могу заснивати и то: на записнику ПУ Пирот ОКП ПУ број 1252/14 од 22.08.2014. године о претресању стана и других просторија, потврди о привремено одузетим предметима, записник о вештачењу Национално криминалистичког центра Одсека у Нишу број 03/4/10/4 бр. 234-10696/14 од 23.08.2014. године, извештају дирекције Полицијске управе криминалистичке полиције Службе за специјалне истражне методе 03/4-8 бр. 1361/14 од 02.09.2014. године о претресању опреме на којој се чувају електронски записи, извештају од 04.09.2014. године о претресању мобилних телефона и СИМ картица и криминалистичко техничке документације ПУ Пирот Ку.Ув. бр 629/14 од 22.08.2014. године и који су морали бити издвојени из списа предмета, јер су прибављени противно одредби члана 16. став 1. ЗКП.
Наиме, по ставу браниоца окривљеног изнетом у поднетом захтеву претрес стана и других просторија окривљеног Д.С. извршен од стране овлашћених службених лица ПУ Пирот дана 22.08.2014. године, извршен је само у присуству једног сведока, о чему је сачињен записник о претресању стана и других просторија Пу 1252/14 од 22.08.2014. године и исти је сачињен супротно одредби члана 156. став 7. ЗКП који предвиђа обавезно присуство овој доказној радњи два пунолетна сведока, па стога и остали изведени докази на основу овако незаконито прибављеног доказа (побројани у захтеву) не могу представљати доказе на којима се може заснивати судска одлука у смислу члана 16. став 1. ЗКП, па су правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.
Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.
Супротно изнетим наводима захтева браниоца окривљеног Врховни касациони суд налази да побијаним пресудама није учињена повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.
Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Д.С., је истицао већ у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да је тај жалбени навод неоснован и о томе на страни 2 и 3 образложења, дао веома јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и на њих упућује у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.
Са изнетих разлога, налазећи да побијаним правноснажним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Мила Ристић,с.р. Веско Крстајић,с.р.