Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче повреде из члана 438. став 1. тачка 1) и став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 2) ЗКП. У вези са истакнутим повредама бранилац наводи да је у пресуди Првог основног суда у Београду К 3033/10 од 27.06.2012. године погрешно примењен Кривични законик, односно да је требало применити закон који је важио у време извршења кривичног дела, а не закон који је био на снази у време изрицања пресуде, те да је у конкретном случају према окривљеном требало одбити оптужбу због извршеног кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, јер се ради о већ пресуђеној ствари.

Полазећи од наведеног, по налажењу Врховног касационог суда, иако бранилац окривљеног у захтеву формално означава да исти подноси против правноснажних решења Првог основног суда у Београду К 3033/10- Кв 1616/15 од 28.09.2015. године и Вишег суда у Београду Кж2 988/15 од 03.11.2015. године, којим је одбачен захтев окривљеног Ж.Ћ. за понављање кривичног поступка окончаног пресудом Првог основног суда у Београду К 3033/10 од 27.06.2012. године, из образложења захтева се може закључити да га бранилац суштински подноси због повреда закона које су учињене у поступку који је претходио доношењу правноснажне пресуде Првог основног суда у Београду К 3033/10 од 27.06.2012. године.

Како се у конкретном случају под поступком који је претходио доношењу побијаних правноснажних решења у смислу члана 482. став 1. ЗКП, сматра поступак од тренутка подношења захтева за понављање поступка, па до доношења правноснажне одлуке о том захтеву, а не поступак који је правноснажно окончан пре подношења захтева за понављање поступка, пресудом Првог основног суда у Београду К 3033/10 од 27.06.2012. године, то је Врховни касациони суд оценио да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног недозвољен јер истим бранилац окриљеног не указује на повреде закона у побијаним правноснажним решењима и поступку који је претходио њиховом доношењу.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                 Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                              Бата Цветковић,с.р.