Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Jeлене Боровац, чланова већа, у парници тужиоца М.И.1 из В.Г., Улица … број …, кога заступа пуномоћник Д.М., адвокат из Н.С., против тужене В.Б. из Л., Улица … број …, коју заступа пуномоћник Ш.П. из Б., ради измене одлуке о одржавању личних контаката са дететом, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 бр.463/15 од 21.10.2015. године, у седници одржаној дана 06.04.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж2 бр.463/15 од 21.10.2015. године и пресуда Основног суда у Новом Саду П2 бр. 30/2013 од 13.07.2015. године у ставу првом изреке и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом мења се пресуда истог суда П 2096/11 од 09.11.2011. године, тако што се утврђује да ће се контакти тужиоца И.М.1 – оца и сина малолетног М.И.2 одвијати сваке друге суботе у Б. у периоду од 11,00 до 15,00 часова ван просторије Центра за социјални рад, без присуства стручних радника центра и без присуства мајке.

Побијаном другостепеном пресудом одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и првостепена пресуда је потврђена.

Против правноснажне другостепене пресуде ревизију је изјавила тужена због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права у усвајајућем делу.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку, па је нашао да је ревизија основана.

Првостепени суд је утврдио модел личних контаката између детета и оца изменивши ранију судску одлуку. Контакти ће се одвијати сваке друге суботе у Б. (не одређује се место – ближа локација), у периоду од 11,00 до 15,00 часова ван просторија Центра за социјални рад, без присуства стручних радника и без присуства мајке. У току поступка, а и у ревизији, тужена указује да постоји бојазан од стране детета због контакта са оцем без присуства мајке. У другостепеној пресуди се цитира део извештаја Центра за социјални рад од 18.03.2013. године да постоје озбиљне сумње да је над мајком детета вршен неки облик насиља, те индиректно и над дететом и да се центар не може сложити са траженим моделом виђања пре утврђивања личне одговорности оца детета у кривичном поступку због кривичног дела „насиље у породици“ и ризика које ти контакти пружају. Допунским извештајем Центра за социјални рад предложено је да би мајка могла доводити дете у Б., где би се налазио са оцем, а затим би њих двојица били „негде у близини“, јер дечак испољава страх ван просторија центра. Малолетни М.2 се изјаснио да не жели да одлази у В.Г., али жели остваривање контакта са оцем.

Код таквог чињеничног стања нижестепени судови сматрају да је у најбољем интересу детета да одржава личне односе са оцем на начин који је утврђен у изреци пресуде; оба родитеља испуњавају емоционалну приврженост према детету, мотивисаност и бригу; дечак испољава жељу да виђа оца. Даље се утврђује да је без значаја чињеница што је отац испољио агресију према мајци; да без обзира што је осуђен због кривичног дела насиља у породици у најбољем је интересу да остварује контакт са другим родитељем (оцем).

Основано се у ревизији указује да због погрешне примене материјалног права чињенично стање није потпуно утврђено.

Ако дете има извесну бојазан да контактира са оцем без присуства радника Центра за социјални рад и ван просторија центра, у ситуацији када је тужени осуђен кривичном пресудом због насиља у породици, основано се у ревизији указује да је преурањен закључак о слободном контакту између детета и оца ван просторија Центра за социјални рад, поготову када место контакта није ближе одређено и индивидуализовано, (поставља се питање извршења те обавезе).

Ако дете са мајком - тужиљом живи у Л. и ако се контакти одвијају ван просторија Центра за социјални рад, нејасно је зашто се контакти морају одвијати у Б. који је удаљен од места пребивалишта детета за више километара. Осим тога ако је малолетно дете напунило 10 година постоје услови за оцену његовог мишљења о свим релевантним околностима модела виђења (члан 65. Породичног закона).

На основу члана 616. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Предраг Трифуновић,с.р.