Против наведених правоснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Ј.О., адвокат Ђ.З., због повреда закона и то члана 72. став 1. члана 88, члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП и због ускраћеног и повређеног права на одбрану која је зајемчена Уставом и Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.О. је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношења захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Чланом 485. став 4. истог Законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Право окривљеног за подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1.), члан 439. тачка 1.) до 3.) и члан 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ј.О. који је поднет у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, као основ подношења захтева наведена је повреда закона из члана 72. став 1, члана 88. ЗКП и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП у првостепеном и другостепеном поступку.

Наведене повреде међутим, по ставу Врховног касационог суда не представљају законске разлоге у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих би окривљени, као овлашћено лице, могао поднети захтев за заштиту законитости, а како осим ових разлога у захтеву није наведен ниједан други разлог који би могао бити предмет побијања законитости одлуке у опсегу који ЗКП у члану 485. став 4. таксативно набраја, захтев је оцењен као недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2. и 3. овог законика мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Имајући у виду да бранилац окривљеног Ј.О. у свом захтеву за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда права на одбрану окривљеног Ј.О. у овом кривичном поступку, Врховни касациони суд је поднети захтев и у овом делу одбацио јер је без прописаног садржаја.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. и 3. у вези члана 484. и 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                           Зоран Таталовић, с.р.