Пресудом Вишег суда у Шапцу Кж бр.142/16 од 19.04.2016. године усвајањем жалбе Основног јавног тужилаштва у Шапцу преиначена је пресуда Основног суда у Шапцу К бр.735/15 од 25.02.2016. године, само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Виши суд у Шапцу окривљеном М.А., изрекао условну осуду за кривично дело недозвољена трговина из члана 243. став 2. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одредио да се наведена казна неће извршити уколико окривљени у року од две године од дана правноснажности не учини ново кривично дело, и осудио га на новчану казну као споредну казну у износу од 100.000,00 динара коју је окривљени дужан да плати у року од три месеца рачунајући од дана правноснажности пресуде и одредио да у случају да је не плати иста ће бити замењена казном затвора, тако што ће за сваких започетих неплаћених 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, док је одбачена као неблаговремена жалба окривљеног М.А. и браниоца окривљеног М.А. изјављене против пресуде Основног суда у Шапцу К бр.735/15 од 25.02.2016. године.

Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.А., адвокат Д.П., због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКПП, са предлогом да Врховни касациони суд укине другостепену одлуку и предмет врати том суду на поновно поступање.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, поред таксативно набројаних повреда законика, због којих је окривљеном дозвољено подношење овог ванредног правног лека, прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Из списа предмета произилази да је пресуда Основног суда у Шапцу К бр.735/15 од 25.02.2016. године, достављена окривљеном М.А. дана 08.03.2016. године, а да су окривљени М.А. и бранилац окривљеног М.А. адвокат Д.П. који је ангажован по пуномоћју од 15.03.2016. године, своје жалбе на првостепену пресуду предали непосредно Вишем суду у Шапцу дана 17.03.2016. године, дакле по протеку рока од 8 дана од дана када је окривљени М.А. примио првостепену пресуду.

Имајући у виду да окривљени и његов бранилац нису искористили право на жалбу на законом прописан начин, већ су своје жалбе изјавили неблаговремено, због чега је другостепени суд исте одбацио, Врховни касациони суд налази да окривљени није користио редовни правни лек, па обзиром да нису испуњени услови из члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.А. оцењен је као недозвољен.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбде члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                         Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                   Зоран Таталовић, с.р.