Против правноснажног решења донетог у другом степену ревизију је изјавила предлагач М.К. побијајући га у делу утврђене вредности акција због битне повреде одредаба парничног поступка учињене пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права. Ревизија је изјављена са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Против правноснажне другостепене пресуде ревизију је изјавио и противник предлагача побијајући га у ставу другом изреке у делу којим је одлучено о вредности акција а због погрешне примене материјалног права. Дозвољеност ревизије ревидент заснива на одредби члана 403. став 3. ЗПП, односно одредби члана 404. ЗПП, због потребе да се размотре правна питања од општег интереса односно правна питања у интересу равноправности правних субјеката и уједначавања судске праксе по питању начина одређивања вредности акција.

Одговор на ревизију противника предлагача доставили су предлагачи, оспоривши дозвољеност и основаност ревизије. Трошкове одговора нису тражили ни определили.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), који се у конкретном случају примењује на основу члана 30. став 2. ЗВП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ове ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Одлучујући у смислу наведене законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио ревизије предлагача и противника предлагача јер налази да у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права као ни уједначавање судске праксе, будући да ревиденти не указују на постојање одлука у којима је у идентичној чињеничној и правној ситуацији супротно одлучено.

Закон обавезује привредно друштво да у поступку остваривања права на откуп акција обезбеди податке о књиговодственој вредности акција, тржишној вредности акција у складу са чланом 259. став 1. Закона о привредним друштвима и податак о процењеној вредности акција у складу са чланом 51. овог закона, те да акционару исплати вредност акција која је једнака највишој од ових вредности. Сагласно члану 521. Закона о привредним друштвима акционари чије акције су предмет принудног откупа у случају да нису саглсни са ценом коју је утврдило друштво могу покренути ванпарнични поступак ради утврђивања вредности акција. Одлуком Друштва утврђена је књиговодствена вредност акција у износу од 1.420,60 динара, тржишна вредност није могла бити утврђена у смислу члана 259. Закона о привредним друштвима јер није остварен законом предвиђени обим промета акција противника предлагача те је суд као највећу вредност утврдио процењену вредност акција противника предлагача примењујући метод дисконтованих новчаних токова што је економска категорија те обзиром на одлучивања суда у побијаном решењу није у супротности са важећом судском праксом у погледу правних питања нису испуњени услови за одлучивање о изјављеним ревизијама као о посебним ревизијама у смислу члана 404. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије и применом одредбе члана 485. ЗПП у вези са чланом 30. став 2. ЗВП и одлучио да ревизије нису дозвољене.

Одредбом члана 485. ЗПП која се у конкретном случају сходно примењује прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 100.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Ревизија предлагача М.К. није дозвољена јер иста има 222 акције што помножено са вредношћу једне акције која је утврђена првостепеним решењем даје износ од 457.803,96 динара. Ревизијом се побија правноснажно другостепено решење којим је утврђена вредност акција на 2.062,18 динара по једној акцији са предлогом да се утврди вредност акција противника предлагача на износ од 3.938,66 динара. Када се број акција наведеног предлагача помножи са наведеним износом вредности акција добија се износ од 874.604,52 динара, те како су наведени износи као и њихова разлика испод законом прописаног ревизијског цензуса ревизија предлагача М.К. није дозвољена.

Ревизијом противника предлагача побија се правноснажно другостепено решење којим је утврђена вредност једне акције на износ од 2.062,18 динара. Како предлагач С.Д. има највише акција и то 2703 акције што помножене са вредношћу једне акције даје износ од 5.574.072,53 динара, што је на дан подношења предлога противвредност 49.547,31 евро, а што је испод законом прописаног ревизијског цензуса, ревизија противника предлагача није дозвољена.

На основу изложеног и члана 413. ЗПП у вези са чланом 30. став 2. ЗВП ревизије предлагача и противника предлагача одбачене су као недозвољене.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.