У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиље С.Н. као наследника пок. тужиоца Р.Н., бив. из М., чији је пуномоћник П.В., адвокат из С., против туженог СП Л. АД Б., ПО Л. С., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2177/13 од 03.12.2014. године, у седници одржаној 24.02.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2177/13 од 03.12.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву П1 23/10 од 19.09.2011. године, која је исправљена решењем истог суда П1 1094/12 од 11.02.2013. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац Р.Н. тражио да се поништи као незаконито решење туженог број 789 од 30.03.2007. године, којим је отказан уговор о раду тужиоца М бр. 1137 од 29.05.2002. године и анекс уговора о раду М бр. 1137 од 01.09.2006. године, те да се обавеже тужени да тужиоца врати на рад; ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2177/13 од 03.12.2014. године, потврђена је пресуда Основног суда у Смедереву П1 23/10 од 19.09.2011. године, исправљена решењем истог суда П1 1094/12 од 11.02.2013. године, у ставу првом и делу става другог у односу на тужиоца, а жалба тужиоца је одбијена као неоснована.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је, као наследник пок. тужиоца Р.Н., изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 399. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 125/04 и 111/09), на чију примену упућује члан 506. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка учињене у поступку пред другостепеним судом, на коју се у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, запосленом Р.Н. је спорним решењем туженог од 30.03.2007. године, отказан уговор о раду закључен 29.05.2002. године и анекс уговора о раду закључен 01.09.2006. године, на основу члана 179. тачка 2. Закона о раду, јер је својом кривицом учинио повреду радне обавезе. Чланом 5. тачка 15. анекса уговора о раду (којим је измењен члан 16. уговора о раду), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако запослени својом кривицом учини повреду радних обавеза и то рад или боравак у радним просторијама под дејством алкохола или других наркотичких средстава, односно конзумирање истих за време рада, у било којој количини. У поступку контроле запослених 23.01.2007. године, приликом алко тестирања запосленог Р.Н., који је обављао послове кондуктера, утврђено је присуство 0,12 промила алкохола. По обављеном алкотестирању сачињен је записник који је запослени Р.Н. потписао, а у записнику је констатовано да је запослени одбио вађење крви, тако да својом одлуком није искористио могућност провере резултата алко теста у здравственој установи - болници. Р. Н. достављено је писмено упозорење да су се стекли услови за отказ уговора о раду и упозорење је достављено и синдикату чији је запослени био члан. Тужилац Р.Н. је преминуо 14.11.2011. године, па је у парницу на место тужиоца ступила његова наследница С.Н., ћерка.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев за поништај решења којим је тужиоцу отказан уговор о раду.

Одредбом члана 179. тачка 2. Закона о раду („Сл. гласник РС“ бр. 24/05, и 61/05), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђену општим актом или уговором о раду.

Колективни уговор туженог од 28.02.2006. године о изменама и допунама Колективног уговора бр. 5367 од 29.07.2002. године, у члану 1. прописује да се мења члан 5. Колективног уговора о изменама и допунама бр. 5089 од 04.05.2005. године, у одељку VI-I Одговорност запослених, члан 38а, којим су утврђене повреде радних обавеза, па је тачка 15. измењена тако да гласи: „Рад или боравак у радним просторијама под дејством алкохола или других наркотичких средстава, односно конзумирање истих за време рада, у било којој количини.“ Идентична повреда је садржана у члану 5. тачка 15. анекса уговора о раду од 01.09.2006. године.

По оцени Врховног касационог суда, како је код запосленог Р.Н., у току радног времена утврђено присуство алкохола у организму, запослени је својом кривицом учинио повреду радне обавезе, чиме је образован отказни разлог из члана 179. тачка 2. Закона о раду. Конкретна повреда радне обавезе прописана је Колективним уговором туженог и анексом уговора о раду који је запослени закључио са туженим 01.09.2006. године, а то је забрана рада или боравка у радним просторијама под дејством алкохола у било којој количини. Како је запослени учинио повреду радне обавезе, а пре отказа уговора о раду послодавац је запосленог писменим путем упозорио на постојање разлога за отказ уговора о раду, које је доставио на мишљење синдикату чији је запослени био члан, у складу са обавезом која је прописана чланом 180. и 181. Закона о раду, то је побијано решење о отказу уговора о раду од 30.03.2007. године законито.

Стога су неосновани ревизијски наводи да је побијаном одлуком погрешно примењено материјално право. Осталим ревизијским наводима се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, што не може бити разлог за изјављивање ревизије на основу члана 398. став 2. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 405. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Весна Поповић,с.р.