.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 622/2016
11.05.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужилаца Г.М. из И., чији је пуномоћник Н.Ј., адвокат из С.П., и Ј.М. из И., чији је пуномоћник у поступку по ревизији М.Р., адвокат из И., против туженог З.М. из С.Б., чији је пуномоћник Н.Ц., адвокат из Б., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље Ј.М. изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4188/14 од 26.03.2015. године, у седници одржаној 11.05.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље Ј.М. изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 4188/14 од 26.03.2015.године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Старој Пазови П 3614/10 од 02.09.2014. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим су тужиоци тражили да се утврди да је непуноважан тестамент оставиоца Ж.М., бившег из С.Б., сачињен 31.10.2009. године, а проглашен 12.04.2010. године, те да исти не производи правно дејство према тужиоцима, а да се заоставштина има расправити према законском реду наслеђивања. Ставом другим изреке обавезани су тужиоци да туженом накнаде трошкове поступка од 231.750,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 4188/14 од 26.03.2015. године, ставом првим изреке одбијена је, као неоснована, жалба тужилаца и првостепена пресуда потврђена, а ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужиља Ј.М. је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 395. ЗПП.
Решењем Р3 10/16 од 18.02.2016. године, Апелациони суд у Новом Саду није предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној, применом члана 395. ЗПП.
Врховни касациони суд налази да је правилан став Апелационог суда у Новом Саду да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији применом члана 395. ЗПП, па је испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 394. став 2. ЗПП у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“ број 55/14), прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења ништавости тестамента поднета је 20.05.2010. године, а вредност предмета спора означена је у тужби износом од 100.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинско-правном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, у коме означена вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 394. став 2. ЗПП у вези члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Весна Поповић,с.р.
