Пресудом Вишег суда у Пожаревцу 2Кж 66/16 од 31.05.2016. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљених Д.М. и М.М. а првостепена пресуда, потврђена.

Против правноснажних пресуда Основног суда у Великом Градишту К бр. 154/14 од 03.02.2016. године и Вишег суда у Пожаревцу 2Кж 66/16 од 31.05.2016. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених Д.М. и М.М., адв. Д.Б., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП и то конкретно битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреде одредбе члана 195. став 1. и 2. ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати суду на поновно одлучивање или пак да исте преиначи тако што ће окривљене ослободити од оптужбе. Бранилац такође предлаже да Врховни касациони суд окривљенима одложи извршење казне.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. и 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Д.М. и М.М., адв. Д.Б., је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени, може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном и у поступку пред апелационим судом.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП)

Бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења захтева истиче општу одредбу повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП и то конкретно битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП као и повреду члана 195. став 1. и 2) ЗКП, док из образложења захтева произилази да указује и на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачке 2) и 3) ЗКП, повреду члана 460, као и повреду закона из члана 439. ЗКП, а коју образлаже тако што у односу на правну оцену дела не наводи у чему је то суд погрешио већ полемише са разлозима о одлучним чињеницама у вези правне оцене дела, а чиме практично указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како наведене повреде - члан 438. став 2. тачка 2), члан 195. став 1. и 2. ЗКП, члан 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачке 2) и 3) ЗКП, не представљају законски разлог због којег окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд исти оценио као недозвољен.

С`тога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                          Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                          Невенка Важић, с.р.