У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Миломира Николића, председника већа, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници тужиље С.А. из Р., В., коју заступа Д.А., адвокат из В., против туженог С.А. из В., кога заступа И.К., адвокат из В., ради заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 117/16 од 10.03.2016. године, у седници већа одржаној дана 13.07.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж2 117/16 од 10.03.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П2 269/15 од 24.12.2015. године забрањено је туженом да на било који начин даље узнемирава тужиљу и налаже му се да се уздржава од сваког злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава њен телесни интегритет, душевно здравље и спокојство, забрањено је туженом да се приближава тужиљи на удаљености мањој од 300 метара и налаже да се уздржава од приближавања тужиљи на овој удаљености почев од дана доношења ове мере, забрањује се туженом да приступа у простор око места становања тужиље на удаљености мањој од 300 метара и налаже да се уздржава од приступа у наведени простор почев од дана доношења ове мере. Истом пресудом је одређено да се ова мера заштите од насиља у породици одређује за период од годину дана и да може бити продужавана док не престану разлози због којих је одређена. Тужени је обавезан да плати тужиљи на име трошкова парничног поступка 92.300,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 117/16 од 10.03.2016. године одбијена је жалба туженог и потврђена наведена пресуда Основног суда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену благовремено је изјавио ревизију тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и нептпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку на основу члана 408. Закона о парничном поступку и налази да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Наводи ревизије да је побијана одлука противуречна и да има недостатака због којих се не може испитати, који нису основани, упућују на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, која није прописана као ревизијски разлог чланом 407. истог закона.

Према делимично неспорном чињеничном стању странке су закључиле брак након две године забављања 28.02.2009. године из кога имају двоје малолетне деце, ћерку рођену … године и сина …. године. У току је бракоразводни поступак. Према утврђеном чињеничном стању тужени је од почетка везе психички и физички малтретирао тужиљу и то поред осталог пребацивао јој неверство, вређао, више пута је терао да спава на поду а једном је затворио на поткровљу пет дана без хране и терао да пише имена љубавника. Једном приликом тужени је натерао тужиљу да иде на гробље у селу З. и проведе целу ноћ с тим да ће је у противном убити као и њене родитеље и запалити им кућу. Другом приликом тужени је у подруму стезао мали прст тужиље стегом, терајући је да пише имена љубавника након чега је тужиља напустила заједницу и сада са децом живи у селу Р. код родитеља. Наводе о физичком и психичком злостављању тужиље потврдили су и родитељи тужиље саслушани у својству сведока. Виђање туженог са децом је организовано у конктролисаним условима у органу старатељства. Према извештају Центра за социјални рад тужени је 07.10.2015. године након виђања са децом у центру сачекао тужиљу и пред децом јој претио након чега је против туженог поднесена кривична пријава за насиље у породици. Такође према извештају Центра за социјални рад претње туженог је аутентично потврдила ћерка странака. Обзиром на хроницитет и интензитет насиља, посебно чињеницу да је тужиља по други пут пријавила туженог за насиље у породици и да је из страха за сопствени живот током следећег виђења малолетну децу у Центар довео отац тужиље, Центар за социјални рад је изразио став да је целисходно изрећи мере заштите од насиља у породици према туженом.

По оцени Врховног касационог суда, полазећи од мишљења Центра за социјални рад и постојећих околности из којих произилази да постоји насиље у породици правилно су побијаном одлуком одређене адекватне мере заштите од насиља у породици у најдужем трајању, које су неопходне како би се тужени објективно спречио у даљем испољавању насилничког понашања и за тужиљу обезбедили мир и спокојство за одређени временски период, живот без страха од поновног насиља и ослобођења од траума. Изречене мере: уздржавања од сваког злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужиље и забрана туженом да се приближава тужиљи као и простору око њеног места становања на удаљености мањој од 300 метара су одређене правилном применом члана 198. став 1. и став 2. тачка 3, 4. и 5. и члана 197. Породичног закона сразмерно садржини, интензитету и трајању испољеног насиља. Наводи ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

Неосновано се ревизијом оспорава насилничко понашање туженог. Непријављивање насиља у дужем периоду надлежним органима не искључује аутоматски постојање насиља. Дуготрајно трпљење тужиље као жртве произилази из изведених доказа и извештаја Центра за социјални рад, као стручног органа. Према околностима конкретног случаја чињеница да се тужиља није раније обраћала за помоћ не може теретити тужиљу у овом поступку нити доводи у сумњу постојање дугогодишњег насилничког понашања туженог. За другачију одлуку, супротно наводима ревизије није од значаја чињеница да тужени није кривично ни прекршајно кажњаван, као ни исход текућег кривичног поступка за насиље у породици.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.